Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodeći da sud nije opredelio konkretnu korist koju je okrivljeni pribavio izvršenjem dela, niti koja je ta korist i u čemu se sastoji i koje je vrednosti. Kako je u konkretnom slučaju konkretizacija koristi u izreci izostala, jer nije navedeno koja je i kakva korist i od kog lica je okrivljenom trebalo da bude plaćena, to samim tim nedostaje bitan element dela. Pored navedenog, branilac ističe da kako nije opisana i konkretizovana korist to je samim tim primenjen zakona koji se nije mogao primeniti. Takođe, po nalaženju branioca radi se o prekršaju iz člana 121. stav 3. Zakona o stranicima, jer nema namere pribavljanja koristi kao kvalifikovanog oblika umišljaja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“, br.94/16) propisano je da krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, a stavom 3. KZ je propisan teži oblik koji postoji ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA oglašen je krivim što je dana 04.08.2024. godine,....u stanju uračunljivosti, u nameri da sebi pribavi korist, započeo izvršenje krivičnog dela, ali ga nije dovršio, na taj način što je pokušao da omogući nedozvoljenim tranzitom kroz teritoriju Republike Srbije u neku od zemalja članica Evropske unije krijumčarenje većeg broja lica državljana Maroka, na taj način što je u vozilo ...preuzeo i preovozio šest državljana Maroka i to....koji su na teritoriju Srbije ušli na nedozvoljen način, bez važećih ličnih isprava i van graničnog prelaza, ali je na naplatnoj rampi ... zaustavljen od strane policijskih službenika Policijske uprave u Nišu, zbog čega je delo ostalo u pokušaju, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti dela.

Iz ovako opisanih radnji izvršenja okrivljenog AA izrekom pravnosnažne presude su naznačene sve činjenice i okolnosti, pa i namera da se pribavi korist koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, kako objektivne okolnosti koje se odnose na same radnje izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne okolnosti koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog. Na navedeni način okrivljeni je, primenom zakona koji se može primeniti pravnosnažno oglašen krivim i osuđen za izvršeno krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. KZ, pa su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete povredom krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP. Navedene povrede postoje ako je presudom optužba prekoračena odnosno ako je presudom povređena odredba člana 453. ZKP koja propisuje da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, a pod presudom se podrazumeva izrekom presude, a ne kako to branilac navodi da je obrazloženjem pravnosnažne presude prekoračena optužba odnosno povređena odredba člana 453. ZKP, pa je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Delića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković