Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 322/16 od 15.03.2016. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Subotici i preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici K 586/15 od 22.01.2016. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je taj sud okrivljenom M.G. za krivična dela za koja je tom presudom oglašen krivim prethodno utvrdio krivične sankcije i to: za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od devet meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, i za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koju će okrivljeni na osnovu člana 45. stav 5. KZ izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s`tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, sem u slučajevima propisanim zakonom kojima se uređuje izvršenje krivičnih sankcija i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 90 dana, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, s`tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenog M.G. odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog M.G., advokat B.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da utvrdi da je isti osnovan i ukine pobijane presude, te da vrati na ponovni postupak ili da iste preinači.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. Odbrana nalazi da time što je donošenjem pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 322/16 od 15.03.2016. godine okrivljenom izrečena stroža sankcija po vrsti – osuđen je na kaznu zatvora i novčanu kaznu, umesto uslovne osude i novčane kazne koja mu je izrečena prvostepenom presudom Osnovnog suda u Subotici K 586/15 od 22.01.2016. godine učinjena je povreda reformatio in peius. Odbrana takođe ovu povredu posmatra u kontekstu celokupnog krivičnog postupka vođenog pred redovnim sudom, protiv okrivljenog u kome je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Subotici K 1351/11 od 17.06.2015. godine oslobođen optužbe za predmetna krivična dela, a rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/14 od 06.10.2015. godine pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, navedena povreda - zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, na koju ukazuje branilac okrivljenog M.G., može nastati u procesnoj situaciji kada je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, kako je to predviđeno odredbom člana 453. ZKP. U konkretnom slučaju protiv pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Subotici K 586/15 od 22.01.2016. godine žalba je izjavljena u korist okrivljenog (od strane branioca okrivljenog) ali i na štetu okrivljenog (od strane Osnovnog javnog tužioca u Subotici zbog odluke o krivičnoj sankciji - člana 437. stav 1. tačka 4) i člana 441. stav 1. ZKP). Takođe, žalbu na štetu okrivljenog izjavio je Osnovni javni tužilac u Subotici - zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, član 437. tačka 3) i člana 440. stav 2. ZKP protiv presude Osnovnog suda u Subotici K 1351/11 od 17.06.2015. godine, čijim usvajanjem je doneto rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/14 od 06.10.2015. godine kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Subotici K 1351/11 od 16.07.2016. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Kod napred navedenog pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog M.G. su ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, no kako navedena povreda ne spada u krug povreda zbog kojih je okrivljeni ovlašćen na podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to o istoj Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.