Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog advokatu Draganu Stojkoviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. sta 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti Rečublički javni tužilac je naveo da su Treći osnovni sud u Beogradu svojim rešenjem 10K 472/18 od 25.07.2018. godine i Apelacioni sud u Beogradu svojim rešenjem Kž2-1710/18 od 07.11.2018. godine povredili zakon i to odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) a u vezi člana 47. ZKP i člana 30. Zakona o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Naime, Republički javni tužilac je ukazao da je za krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vreme izvršenja krivičnog dela bila propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina i da je na osnovu zahteva ovlašćenog tužioca dana 01.11.2012. godine doneto rešenje o sprovođenju istrage Ki 6859/10 kojim je u odnosu na okrivljenog AA započeo krivični postupak. Činjenica da je u međuvremenu promenjen procesni zakon ne utiče na zakonitost, pravnu snagu niti pravne posledice pravnih akata i radnji donetih po prethodno važećem procesnom zakonu, pa tako ni okolnost da su se usled promene procesnog zakona- Zakonika o krivičnom postupku promenila pravila za skraćeni postupak, te da se aktuelno skraćeni postupak vodi za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 8 godina, dok se po prethodno važećem zakonu skraćeni postupak sprovodio za dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 5 godina ne utiče na zaključak da je krivični postupak pokrenut.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje osnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano je da krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (tačkom 2 između ostalog su predviđena krivična dela radi čijeg otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja se primenjuje ovaj zakon i to su krivična dela protiv službene dužnosti čl. 359 i čl. 361 do 368 KZ) okončaće se pred javnim tužiocem ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre početka primene ovog zakona.

Odredbom člana 7. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (tačka 1), potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (tačka 2), donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (tačka 3), određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (tačka 4) i određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (tačka 5).

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008 i dr. zakon), propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je glavna kazna predviđena novčana kazna i kazna zatvora do 10 godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud, a za krivično delo pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje se okrivljenom stavlja na teret je u vreme izvršenja krivičnog dela propisana, kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina.

Uvidom u spise predmeta utvrđuje se da je Prvi osnovni sud u Beogradu 01.11.2012. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenog AA zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Povodom izjavljene žalbe branioca osumnjičenog AA Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Kv.br.5550/12 od 21.11.2012. godine odbio kao neosnovanu izjavljenu žalbu protiv rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Ki.br.6859/10 od 01.11.2012. godine. Na napred navedeni način i donošenjem ovih rešenja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda započet je krivični postupak koji se shodno odredbama člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije mora okončati pred stvarno i mesno nadležnim sudom koji je bio stvarno i funkcionalno nadležan pre dana početka primene ovog zakona.

Kako, dakle iz spisa predmeta proizilazi da je Treći osnovni sud u Beogradu donošenjem rešenja 10K-472/18 od 25.07.2018. godine učinio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 30. Zakona o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, te da je ista povreda učinjena i donošenjem drugostepenog rešenja kojim su žalbeni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim, to je Vrhovni kasacioni sud zbog učinjenih povreda oba pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na suđenje, odnosno na dalji postupak.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Za Predsednika veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                            Dragan Aćimović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić