Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Milića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 8K br. 497/20 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1242/24 od 12.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Milića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 8K br. 497/20 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1242/24 od 12.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 8K br. 497/20 od 17.09.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1242/24 od 12.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Boška Milića i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 8K br. 497/20 od 17.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Boško Milić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Milića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog opredeljuje povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković