Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dalibor Katančević, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i da ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijana rešenja tako što će usvojiti zahtev za naknadu troškova postupka u celosti i dosuditi braniocu troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 180.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je sud pobijanim rešenjima Višeg suda u Beogradu K.br. 133/24 od 25.11.2024. godine i Kv.br.235/25 od 28.03.2025. godine, povredio zakon i to odredbu člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredbe člana 263. ZKP.

Odredbom člana 265. ZKP propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP, propisano je da će okrivljeni, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snositi troškove odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje je prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana je propisano da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1197/11 od 16.10.2017. godine, pravnosnažno dana 24.11.2017. godine, obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog AA za krivična dela: nedozvoljena proizvodnja, držanje,nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, dva krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1197/11 od 03.03.2020. godine, pravnosnažno dana 16.03.2020. godine, obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog AA za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, usled odustanka tužioca od optužnice za navedeno krivično delo. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1197/11 – Kv 638/24 od 19.02.2024. godine, pravnosnažno dana 25.03.2024. godine, obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi čl.33 KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Po nalaženju Vrhovnog suda u slučaju odlaganja glavnog pretresa, okrivljeni će sam snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka ukoliko je pretres odložen njegovom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 2. ZKP, donese posebno rešenje, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo, imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji rešenje kojim je odlučeno o krivici okrivljenog za odlaganje glavnog pretresa.

Prvostepeni sud je u rešenju koje je predmet zahteva za zaštitu zakonitosti, odbio da naknadi troškove krivičnog postupka za pristup na neodržana ročišta za glavni pretres dana 27.02.2008., 06.12.2011., 09.11.2012., 03.03.2020. i 16.11.2021. godine, kada nije pristupio branilac okrivljenog, za pristup na glavne pretrese dana 27.06.2013., 04.04.2016., 06.11.2018., 16.09.2022. i 24.01.2023. godine, kada je okrivljeni bio uredno pozvan a nije opravdao izostanke, kao i dana 03.12.2009. godine, kada je okrivljeni sam tražio odlaganje glavnog pretresa, kao i u dane 30.01.2015., 15.01.2015. i 25.04.2023. godine, kada su pretresi odloženi takođe usled nedolaska okrivljenog koji po oceni suda nije opravdao izostanke, te u dane 09.11.2016. i 13.09.2017.godine, kada su pretresi odloženi usled izostanka branioca zbog obaveza u drugom predmetu, uz obrazloženje da je reč o skrivljenim troškovima.

Takođe, istim rešenjem, prvostepeni sud je odbio da naknadi troškove krivičnog postupka za pristup na glavne pretrese dana 06.06.2014., 25.09.2015., 25.11.2015., 13.02.2017., 10.05.2017., 30.01.2019. i 18.09.2019. godine, uz obrazloženje da su pretresi odlagani na predlog branioca radi zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, do koga nije došlo, te u dane 09.05.2023., 18.05.2023., 05.06.2023., 11.07.2023. i 19.09.2023. godine, uz obrazloženje da se okrivljeni nije odazivao na pozive za te pretrese tendenciozno, sa ciljem obustave krivičnog postupka, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Međutim, odbijajući da naknadi troškove krivičnog postupka za navedena neodržana ročišta za glavni pretres, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je okrivljeni AA skrivio te troškove, pobijanim pravnosnažnim rešenjima, je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Takođe su osnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da braniocu pripada naknada na ime sastava predloga za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela iz Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ 85/2011 i 78/2012), bez obzira na činjenicu da li je sporazum zaključen ili ne, a koji podnesak nije obračunat ni priznat od strane nižestepenog suda i na koji branilac okrivljenog ima pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi bila doneta pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog se bavi činjeničnim utvrđenjima u pogledu nužnosti razgledanja spisa predmeta, razgovora sa okrivljenim koji je lišen slobode, na koji način zapravo ističe povrede odredbe člana 440. ZKP, koja povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva, u smislu odredbe člana 485. ZKP, pa se u ove navode zahteva Vrhovni sud nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković