Presudom Višeg suda u Vranju 1Kž1 137/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Šaponjića, a presuda Osnovnog suda u Vranju K 236/17 od 22.10.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Šaponjić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer smatra da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnovati. U vezi sa istaknutom povredom, kao nezakonit dokaz branilac označava osnovni nalaz i mišljenje od 29.04.2013. godine i dopunski nalaz od 15.11.2015. godine, sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Momčila Aritonovića, budući da je pomenuti veštak na glavnom pretresu održanom dana 04.06.2018. godine, rešenjem sudije pojedinca, izuzet iz spisa predmeta od daljeg veštačenja, te je odlučeno da se na njegovom osnovnom nalazu i mišljenju od 29.04.2013. godine i na dopunskom nalazu od 15.11.2015. godine ne može zasnivati sudska odluka, i istovremeno je za novog veštaka ekonomsko- finansijske struke određen veštak Milan Mitić. Međutim, prvostepeni sud je i pored toga, osnovni i dopunski nalaz i mišljenje pomenutog veštaka, izveo kao dokaz u dokaznom postupku, a koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud odlučujući o žalbi branioca okrivljenog.

Odredbom člana 407. stav 1. ZKP, koja se shodno primenjuje na osnovu člana 495. ZKP, budući da je reč o skraćenom krivičnom postupku, propisano je da će veće rešenjem odlučiti da se iz spisa predmeta izdvoje i odvojeno čuvaju: 1) zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz razloga navedenih u članu 406. stav 2. tog zakonika i 2) zapisnici ili obaveštenja iz člana 237. stav 1. i 3. tog zakonika. Stavom 2. navedenog člana, propisano je da je protiv rešenja iz stava 1. tog člana, dozvoljena posebna žalba, dok je stavom 3. istog člana, propisano da će po pravnosnažnosti rešenja iz stava 2. tog člana veće postupiti u skladu sa članom 237. stav 2. i 3. tog zakonika. Odredbom stava 4. člana 407. ZKP, propisano je da ako na osnovu izvedenih dokaza smatra da nije bilo mesta izdvajanju dokaza, veće može do završetka dokaznog postupka opozvati rešenje iz stava 1. tog člana protiv kog nije izjavljena žalba i odlučiti da se izdvojeni dokaz izvede.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem postupajućeg sudije pojedinca, na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 04.06.2018. godine, prihvaćen predlog branioca okrivljenog da se iz spisa predmeta izuzme od daljeg veštačenja veštak Momčilo Aritonović, te da je odlučeno da se na osnovnom nalazu i mišljenju od 29.04.2013. godine i dopunskom nalazu od 15.11.2015. godine, pomenutog veštaka, ne može zasnivati sudska odluka, a istovremeno je određeno da se za veštaka ekonomskofinansijske struke određuje veštak Milan Mitić iz ... .

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovni nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke Momčila Aritonovića od 29.04.2013. godine, kao i dopunski nalaz od 15.11.2015. godine, nisu mogli biti korišćeni kao dokazi u dokaznom postupku, budući da su rešenjem suda isti izdvojeni iz spisa predmeta na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2) ZKP, a da do završetka dokaznog postupka sud nije opozvao predmetno rešenje shodno članu 407. stav 4. ZKP, niti je u vezi toga odlučio da se izdvojeni dokaz izvede.

Međutim, po nalaženju ovog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno je da bi i bez ovog dokaza bila donesena ista presuda (iskazi ispitanih svedoka BB, VV, GG, kao i brojna pisana dokumentacija i to overeni potpis ovlašćenih lica za zastupanje, karton deponovanih potpisa, fotokopija izvoda tekućih računa, ugovor o asignaciji sa izvodima tekućih računa, izvodi iz analitičkih kartica konta, zapisnici o izvršenoj kontroli, rešenja o utrđivanju obaveza, zapisnici o izvršenoj terenskoj kontroli, uvid u tabelarni prikaz isplate zarada za period od 16.04.2010. do 18.01.2011. godine, uvid u fotokopije kartica alitičkih konta glavne knjige SZP „DD“ od 01.01.2010. godine do 31.12.2010. godine, brojni predmetni računi i otpremnice i dr., kao i na osnovu osnovnog nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke Milana Mitića od 11.10.2013. godine i dopunskog nalaza ovog veštaka od 15.10.2014. godine) – to u konkretnom slučaju po oceni ovog suda, nije došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Milana Mitića, i s tim u vezi zaključuje da bi se okrivljenom moglo staviti na teret, isključivo iznos isplaćenih zarada za mesec maj 2010. godine, a što ne prelazi iznos od 1.500,00 dinara, zbog čega branilac smatra da je sud pogrešno primenio zakon, budući da se u radnjama okrivljenog prema navodima zahteva, stiču elementi krivičnog dela neplaćanje poreza po odbitku iz člana 226. stav 1. KZ, za koje je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, pa branilac smatra da je time u konkretnom slučaju učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a s tim u vezi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda zahteva, imajući u vidu da iako branilac formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 438. stav 1. tačka 1) ZKP, isti suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja iznosi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i zastarelosti krivičnog gonjenja - a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavlja zakonski razlog zbog koga okrivljeni preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić