Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, već s tim u vezi ukazuje na povredu člana 388. stav 4. ZKP isticanjem da je sud pobijana rešenja doneo suprotno navedenoj zakonskoj odredbi, jer nije pozvao stranke da se izjasne o tome da li svedoke treba ponovo neposredno ispitati. Pored toga, branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ukazivanjem da je prvostepeno pobijano rešenje kontradiktorno samo sebi, uz zaključak da su u konkretnom slučaju potpuno nejasni kriterijumi kojima se sud vodio prilikom odlučivanja o tome kog će svedoka neposredno ispitati, a čiji će se iskazi čitati.

Kako, dakle, u podnetom zahtevu branilac samo formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu odredaba člana 388. stav 4. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković