Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 100/16 od 23.03.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog D.B. i presudu Višeg suda u Novom Sadu K-163/14 od 30.11.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.B., adv. M.L., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1) i članom 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude Višeg suda u Novom Sadu Posl.br. K-163/14 od 30.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu K.br.100/16 od 23.03.2016. godine ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.B. je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer je zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati i pri tom, kao nedozvoljene dokaze označava iskaz okrivljenog dat u PU Novi Sad 16.11.2012. godine, sa obrazloženjem da okrivljenom, suprotno odredbi člana 89. stav 2. tada važećeg ZKP, nisu predočeni osnovi sumnje koja stoji protiv njega i da nije upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, zatim zapisnik o uviđaju PU Novi Sad od 15.11.2012. godine, iz razloga što je ovu dokaznu radnju obavila policija samostalno, protivno odredbi člana 238. stav 3. istog zakonika, kao i zapisnik o pretresanju stana od 15.11.2012. godine, navodeći da toj dokaznoj radnji, suprotno odredbama čl. 78. stav 2. i 79. stav 1. i 3. tada važećeg ZKP nije prisustvovao okrivljeni kao držalac stana ni njegova vanbračna supruga, kao ni branilac okrivljenog ni dva punoletna svedoka već izvesni S.K. koji nije ni vlasnik ni držalac stana.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika (01.10.2013. godine), ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10)( daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

U zapisniku o sasluašnju okrivljenog, tada osumnjičenog D.B. pred ovlašćenim službenim licem PU Novi Sad od 16.11.2012. godine konstatovano je da je osumnjičenom pre davanja iskaza saopšteno da mu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pa je suprotna tvrdnja u zahtevu branioca okrivljenog da okrivljenom nisu predočeni osnovi sumnje koja stoji protiv njega, netačna. Imajući u vidu da je u navedeni zapisnik uneta opšta konstatacija da je osumnjičeni pre saslušanja poučen o svojim pravima „u vezi sa odredbama ZKP“, uz navođenje pojedinih posebno izdvojenih prava (pravo na branioca, da nije dužan da iznese odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja), okolnost da nisu izričito citirana i sva druga prava okrivljenog iz odredaba ZKP, konkretno i upozorenje iz člana 4. stav 2. tačka 2. ranije važećeg ZKP, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, ne znači da osumnjičenom to upozorenje nije saopšteno, tim pre, što mu je pouka o pravima data u prisustvu branioca sa kojim je pre iznošenja odbrane obavio poverljiv razgovor i što su zapisnik sa navedenom opštom konstatacijom bez primedbe potpisali i osumnjičeni i branilac, pa je neprihvatljiv navod zahteva da je ovaj iskaz okrivljenog nezakonito pribavljen. Osim toga, okrivljeni je iskaz dat u policiji ponovio istog dana prilikom saslušanja pred istražnim sudijom nakon što je, prema izričitoj konstataciji u zapisniku o tom saslušanju, upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, tako da je navedenim zapisnikom konvalidiran formalni propust iz prethodnog zapisnika kada navedeno upozorenje nije izričito uneto, budući da odbrana okrivljenog predstavlja jednu nedeljivu celinu.

Kada je reč o uviđaju, prema odredbi člana 238. stav 3. ranije važećeg ZKP, organi unutrašnjih poslova mogli su samostalno obaviti ovu dokaznu radnju ako istražni sudija nije u mogućnosti da odmah izađe na lice mesta, ali samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 10 godina.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica PU Novi Sad u pretkrivičnom postupku obavili uviđaj dana 15.11.2012. godine u stanu koji koristi okr. D.B. u N.S., u ul. ..., kojom prilikom su pronađeni i fiksirani tragovi (papilarnih linija, sasušene biljne materije) i predmeti (sasušena biljna materija zelene boje, grumen braon boje, sasušene pečurke, semenke, zasađena biljka marihuane, vagica za precizno merenje, oprema i hemikalije za veštački uzgoj marihuane i dr.), svi bliže opisani u zapisniku o uviđaju, a navedene radnje su preduzete bez prisustva istražnog sudije, što je u suprotnosti sa odredbom člana 238. stav 3. tada važećeg ZKP, s obzirom da su postojali osnovi sumnje o izvršenju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, na što s pravom ukazuje branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti. U vezi sa tim, sa osnovom branilac u zahtevu ukazuje da je radnja pretresanja stana koji koristi okrivljeni, po naredbi istražnog sudije i u prisustvu S.K. supruga vlasnice stana koji faktički vrši prava vlasnika, obavljena suprotno odredbi člana 79. stav 3. ranije važećeg ZKP kojom je propisano da pretresanju stana prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci.

Međutim, pribavljanje navedenih dokaza-tragova i predmeta pronađenih na licu mesta od strane organa unutrašnjih poslova, iako suprotno odredbi člana 238. stav 3. i člana 79. stav 3. ranije važećeg ZKP, u konkretnom slučaju nema značaj apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako ističe branilac okrivljenog u zahtevu, već relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, odnosno iz člana 368. stav 2. ranije važećeg ZKP, koja nije bila od uticaja na zakonito i pravilno donošenje pravnosnažne presude. Ovo iz razloga što se činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi ne zasniva isključivo na dokazima o kojima je reč već i na drugim dokazima, prvenstveno na navodima odbrane okrivljenog tokom postupka, nalazu i mišljenju veštaka i drugim dokazima koje je sud izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude totalno nejasna, ali ova povreda zakona, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog u uvodu zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali ne obrazlaže u čemu se određeno sastoji ova povreda zakona, osim što iznosi uopštenu tvrdnju da iz navoda u izreci presude ne proizilaze zakonom propisana obeležja krivičnog dela za koje je okr. D.B. oglašen krivim, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. i tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.