U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ), odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 4K 15/18 od 19.04.2018. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž 457/18 od 04.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.06.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 4K 15/18 od 19.04.2018. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž 457/18 od 04.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu 4K 15/18 od 19.04.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.01.2018. godine do 19.04.2018. godine. Okrivljeni je obavezan da plati sudu 3.000,00 dinara na ime sudskog paušala i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 1.170,00 dinara, kao i da Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 39.922,50 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž 457/18 od 04.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića i žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, a presuda Osnovnog suda u Šapcu 4K 15/18 od 19.04.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, budući da se u radnjama okrivljenog i to u rečima izgovorenim u telefonskom razgovoru ošptećenom policijskom službeniku BB, ne može govoriti o postojanju pretnje u krivičnopravnom smislu, jer da bi pretnja postojala, prema stavu branioca, ista mora biti ozbiljna, realna i ostvarljiva, te podobna da kao takva sa objektivnog aspekta, ugrozi sigurnost oštećenog lica.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvati kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. KZ propisano je da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je stavom 3. istog člana predviđeno da će se ko delo iz stava 1. tog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Iz spisa predmeta, a pre svega iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Šapcu, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom Višeg suda u Šapcu, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom „u vreme kada je njegova sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, ugrozio sigurnost oštećenog policijskog službenika ..... BB, pretnjom da će napasti na njegov život i telo, tako što je sa mobilnog telefona .... pozvao Operativni centar Ministarstva unutrašnjih poslova ... pa policijskom službeniku BB ... sa kojim je tom prilikom telefonskim putem razgovarao, najpre rekao: „Krv ti j..., sve ti j...“, a potom rekao „Zaklinjem se bogom da ću ubiti ministra VV i GG kao i DD, krv ti j... sve ti j...“, te mu u istom pozivu rekao još „To što sam ja invalid ne znači ništa, ima nas četvorica braće, neko će se osvetiti, ubiću vas krv vam j...“, a koje pretnje su kod oštećenog izazvale strah za njegovu bezbednost, pri čemu je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način, preduzeo radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, kojom je ugrozio sigurnost policijskog službenika BB, i to pretnjom da će napasti na njegov život i telo. Dakle, iz izreke pravnosnažne presude nedvosmisleno proizilazi da je pretnja upućena oštećenom policijskom službeniku, prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju osećaja ugroženosti sigurnosti kod oštećenog, te su stoga suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac iznosi sopstvenu interpretaciju i ocenu odbrane okrivljenog i iskaza svedoka oštećenog, budući da se istima osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a što ne predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljeni razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić