U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. AA, zbog protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca, adv. Rastka Ružičića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu K 152/17 od 22.01.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 293/18 od 04.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 12.06.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu K 152/17 od 22.01.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 293/18 od 04.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 152/17 od 22.01.2018. godine prema AA, zbog izvršenja protivpravnog dela predviđenog zakonom kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ izrečena je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja će se sprovesti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, a sud će po predlogu zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili okrivljene, odnosno, po službenoj dužnosti, na svakih devet meseci ispitati da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi.

Odlučujući o žalbama AA i njenog branioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Kž1 293/18 od 04.04.2018. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepeno rešenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okr. AA, adv. Rastko Ružičić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud oba rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u zahtevu najpre navodi da je pobijanim odlukama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer su odluke zasnovane na dokazu na kome se po odredbama zakonika ne mogu zasnivati a kao nezakonit dokaz označava iskaz svedoka BB, policijskog službenika zaposlenog u PS Sremski Karlovci, koji je kritičnog dana radio na centrali i primao pozive i dojave građana, a koji je svedočio da je navedenog dana primio poziv od ženske osobe koja mu je saopštila da je ubila majku na način što ju je ugušila jastukom. Prema zahtevu na ovakvoj izjavi svedoka se sudska odluka ne može zasnivati jer se prihvatanjem ovako nezakonitog dokaza zadire u suštinu prava okrivljenih u postupku, pre svega prava okrivljenog iz člana 68. stav 1. tačka 2. ZKP, da ima pravo da ništa ne izjavi i člana 68. stav 1. tačka 1. ZKP da u najkraćem roku a uvek pre prvog saslušanja bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret kao i o pravu na branioca, koja prava su potpuno negirana iskazom policijskog službenika koji je svedočio o izjavama okrivljene koja se koriste protiv nje na sudu.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva ocenjuje kao neosnovane nalazeći da su prvostepeni i drugostepeni sud pravilno cenili iskaz svedoka BB, policijskog službenika zaposlenog u PS Sremski Karlovci kao dokaz na kome se prema odredbama ZKP odluke mogu zasnivati, s obzirom na to da je ovaj svedok saslušan u vezi sa okolnostima i činjenicama koje je neposredno saznao radeći na centrali kada je primao pozive i dojave od građana, ikada je od nepoznate osobe telefonom dobio dojavu o ubistvu i o toj dojavi dalje obavestio nadležne, radi daljeg postupanja, te u toj fazi svakako nije bio u obavezi da anonimnoj osobi daje bilo kakva upozorenja u pogledu njenih prava. Pri tome AA je kritičnom prilikom samoinicijativno obavestila telefonom PS Sremski Karlovci o onome što se desilo, dakle radi se o svojevoljno datoj izjavi koja, suprotno navodima zahteva nije u suprotnosti ni sa Ustavom ni sa Zakonikom o krivičnom postupku niti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Branilac dalje u zahtevu navodi da je kao posledica korišćenja nezakonitog dokaza – iskaza svedoka BB sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP jer je izmenio objektivni identitet optužbe i optužbu prekoračio na taj način što je u dispozitivu rešenja utvrdio da je oštećena preminula na licu mesta zbog ugušenja usled zatvaranja lumena disajnih puteva.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim i navode zahteva o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Naime, prvostepeni sud je izmenio činjenični opis dispozitiva optužnice na taj način što je iz opisa izostavio reči „nakon čega je, kada je oštećena prestala da se brani, uzela jastuk i stavila ga oštećenoj preko glave držeći ga rukama i pritiskajući ga preko lica, na koji način joj je zatvorila nosni i usni otvor“, a u činjeničnom opisu izreke prvostepenog rešenja posle reči „pritiskajući joj štapom vrat“ dodao reči „u sklopu koga je došlo do zatvaranja lumena disajnih puteva.“ Time, međutim, nije prekoračena optužba niti je izmenjen objektivni identitet optužbe, već je tom izmenom prvostepeni sud činjenični opis dela upodobio činjenicama utvrđenim iz nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine prof. dr Pilija Vladimira. Navedene izmene, dakle, ne predstavljaju izmenu činjeničnog osnova optužbe koji ima značaj prekoračenja optužbe, već postupanje na koje je sud ovlašćen, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Branilac u zahtevu, kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozovljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju navedene povrede branilac navodi da je oštećena uzela štap koji je koristila za kretanje i špicastim delom štapa napala okrivljenu tako što je zamahnula da je udari u glavu, da se okrivljena branilac najpre uhvativši štap jednom a potom i drugom rukom, da joj oštećena hvatala štap, da je došlo do njihovog sudaranja i padanja na krevet, da je sasvim životno da u toj situaciji na predmetnom štapu budu pronađeni tragovi biološkog porekla koji potiču od okrivljene, da u radnjama okrivljene nema obeležja protivpravnog dela u zakonu predviđenog kao krivično delo ubistva jer priroda i dominantni karakter odnosa između okrivljene i oštećene jeste odnos članova porodice, majke i ćerke a sam kritični događaj se desio u stanu u kome su zajedno živele ... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić