Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.S., advokat M.B., u smislu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovnu odluku, ili da obe pobijane presude preinači i okrivljenog M.S. oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a za koje delo je oglašen krivim pobijanim presudama, budući da nedostaje protivpravnost kao osnovni element krivičnog dela, jer čak i da je okrivljeni predmetnu robu prisvojio postavlja se pitanje čija je to roba i ko je u konkretnom slučaju oštećen, odnosno da li je bilo ko oštećen, imajući u vidu da je predmetna roba vlasništvo uvoznika, a ne Ministarstva za poljoprivedu. S tim u vezi branilac ističe da niko od saslušanih oštećenih tokom postupka nije istakao imovinskopravni zahtev, te kako nema oštećenih i imovinskopravnog zahteva, to nema ni protivpravnosti u radnjama okrivljenog, odnosno nema pribavljene protivpravne imovinske koristi, pa samim tim ni predmetnog krivičnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni M.S. oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer je u vremenskom periodu od 08.10.2008. godine do 13.01.2009. godine, kao službeno lice poljoprivredni inspektor za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu u područnoj jedinici za opštinu Sremska Mitrovica, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svojeg dela i hteo njegovo izvršenje, prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, tako što je uzorke uzete za super analizu zadržao za sebe, iako je bio u obavezi da prilikom uzorkovanja robe radi laboratorijskih ispitivanja uzorke uzete za super analizu, preda uvozniku ili špediteru, što je bio dužan na osnovu dopisa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 08.11.2005. godine i 28.07.2004. godine, a što je utvrđeno prilikom nenajavljene kontrole 13.01.2009. godine od strane nadležnog ministarstva kojom prilikom je u privatnom automobilu okrivljenog i sutradan u njegovoj kući pronađena i oduzeta predmetna roba, te je tako prisvajanjem robe uzete od uvoznika ili špeditera za super analizu čija je ukupna vrednost na dan kontrole 13.01.2009. godine iznosila oko 337.945,54 dinara, pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu, iako je bio svestan zabranjenosti svog dela.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni u kritičnom periodu kao službeno lice, odnosno poljoprivredni inspektor za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu prekoračio granice svog službenog ovlašćenja na taj način što je uzorke uzete od uvoznika ili špeditera za super analizu zadržao za sebe umesto da ih vrati uvoznicima ili špediterima, a koja roba – uzorci su pronađeni i od njega oduzeti i čija vrednost robe je iznosila oko 337.945,54 dinara, a na koji način je pribavio protivpravnu imovinsku korist u vrednosti navedene robe.

Dakle, po oceni ovog suda, neosnovano branilac u zahtevu ističe da u konkretnom slučaju radnja okrivljenog nije protivpravna i da okrivljeni nije pribavio protivpravnu imovisku korist, budući da iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni uzimao robu (precizno označenu u izreci) od uvoznika ili špeditera, i da istu njima nije vratio već je zadržao za sebe, a što mu je bila obaveza koja je proizilazila iz dopisa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 08.11.2005. godine i 28.07.2004. godine, na koji način je okrivljeni prekoračio granice svog službenog ovlašćenja i postupao protivpravno pribavivši sebi imovinsku korist u vrednosti robe koju je uzeo od uvoznika ili špeditera za analizu i zadržao za sebe. Po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu ukazuje da nije jasno čiju je robu okrivljeni zadržao, budući da je u izreci presude jasno navedeno da je okrivljeni robu (precizno označenu po nazivu, proizvođaču i gramaži) uzimao od uvoznika ili špeditera.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda člana 451. ZKP, budući da drugostepeni sud nije ispitao prvostepenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja iste, koji su istaknuti u žalbi branioca.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz člana 451. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbaco kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.