Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Bojana Milosavljevića i advokata Ivane Milosavljević, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 15/26 (2025) od 19.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Bojana Milosavljevića i advokata Ivane Milosavljević, podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 15/26 (2025) od 19.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 (šezdesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu paušal u iznosu od 9.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a obavezan je i da privatnom tužiocu BB naknadi nastale troškove krivičnog postupka, s tim što će sud o njihovoj visini odlučiti naknadnim rešenjem. Naloženo je privatnom tužiocu BB da plati taksu na presudu u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom naplate kaznene takse i prinudne naplate.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 15/26 (2025) od 19.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Milosavljevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Milosavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 15/26 (2025) od 19.02.2026. godine ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA - advokat Ivana Milosavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Požarevcu 78K 136/25 od 28.11.2025. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 15/26 (2025) od 19.02.2026. godine ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, oba branioca okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje je okrivljeni osuđen ne predstavlja krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, već da ima sve elemente nekadašnjeg krivičnog dela klevete koje je izmenama Krivičnog zakonika dekriminalizovano iz krivičnog zakonodavstva Republike Srbije. Međutim, branioci u svojim daljim navodima kojima obrazlažu postojanje po njima ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, isticanjem da je sud pogrešno utvrdio da su sporne reči okrivljenog kritičnom prilikom upućene privatnom tužiocu, obzirom da iz izvedenih dokaza proizilazi da su iste upućene sudiji i to prilikom davanja iskaza pred sudom i odgovaranja na pitanja, a u kontekstu pojašnjenja konfliktne situacije sa privatnim tužiocem nastale oko organizacije slavlja povodom nestanka skupih alkoholnih pića i hrane i zaštite svojih imovinskih prava, te branioci dalje osporavaju zaključak suda o postojanju umišljaja na strani okrivljenog da izvrši predmetno krivično delo, isticanjem da okrivljeni nije imao nameru da omalovaži i povredi čast i ugled privatnog tužioca, već da je bio isprovociran kapricioznim pitanjima punomoćnika privatnog tužioca. Iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenog se, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog – advokat Bojan Milosavljević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, a identične navode u podnetom zahtevu ističe i branilac okrivljenog – advokat Ivana Milosavljević, bez označavanja pri tome o kojoj povredi zakona se radi. Osim toga, branilac okrivljenog – advokat Bojan Milosavljević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, te da su razlozi presude protivrečni izreci, kao i da presuda uopšte nema razloga o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a identične navode sadrži i zahtev branioca okrivljenog – advokata Ivane Milosavljević, s tim što ista ne označava o kojoj povredi zakona se radi.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da oba branioca okrivljenog nižestepene presude pobijaju i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima, to je Vrhovni sud zahteve branilaca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog – advokat Ivana Milosavljević kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst istih.

Međutim, kako branilac okrivljenog – advokat Ivana Milosavljević dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, već samo citira zakonski tekst istih, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković