U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nikole Stevanovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Stevanovića - advokata Aleksandra Milićevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K br. 308/2023 od 25.02.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 671/25 od 20.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Stevanovića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K br. 308/2023 od 25.02.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 671/25 od 20.11.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 18K br. 308/2023 od 25.02.2025. godine, u stavu I, okrivljeni Nikola Stevanović, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatovra u trajanju od 4 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.02.2023. godine do 13.07.2023. godine. Prema okrivljenom Nikoli Stevanoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je bliže opredeljeno u stavu I izreke presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 671/25 od 20.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog Nikole Stevanovića - advokata Aleksandra Milićevića i branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Dragića i presuda Višeg suda u Beogradu 18K br. 308/2023 od 25.02.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nikole Stevanovića - advokat Aleksandar Milićević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u odnosu na ovog okrivljenog i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem ili ukine drugostepenu presudu u odnosu na ovog okrivljenog i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem ili preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog Nikolu Stevanovića osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ ili ukoliko nađe da nema mesta oslobađanju od optužbe izrekne kaznu zatvora u skladu sa zakonskim mimimunom. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Nikole Stevanovića - advokat Aleksandar Milićević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud iz izreke presude izostavio „držanje radi prodaje“ odnosno da je izostavio „i držali radi prodaje“ kao i „koji potiču od prodaje opojne droge“, na koji način je, po stavu odbrane, prekoračio optužbu, jer je izvršio objektivno preinačenje optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju na strani 6, stav tri dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje i na odredbu člana 420. stav 1. ZKP kojom je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je izvršeno samo preciziranje činjeničnog opisa u izreci presude koji je prilagođen utvrđenom činjeničnom stanju tokom postupka.

Shodno iznetom, a kako je činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim ostao u granicama optužnog akta, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Stevanovića - advokata Aleksandra Milićevića je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (što i sam branilac označava u podnetom zahtevu) osporavajući činjenične zaključke suda vezane za procenat THC u pronađenim uzorcima, iznoseći sopstvenu ocenu dokaza – nalaza i mišljenja veštaka Jelene Kondić. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac navodi da je sud od olakšavajućih okolnosti okrivljenom Nikoli Stevanoviću uzeo jedino njegovo držanje tokom postupka i činjenicu da je zaposlen, a da nije zanemarljiva okolnost da je okrivljeni mlad čovek čije radnje nisu bile usmerene na ugrožavanje zdravlja i nisu imale lukrativn cilj, već da je jedini njegov motiv bio da pomogne sebi i svojim roditeljima, te da je okrivljenom kao otežavajuća okolnost uzeta ranija osuda za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, ali da iako se radi o istovrsnom delu, ipak je u pitanju držanje u manjoj količini i za sopstvenu upotrebu. Na opisani način, branilac polemiše sa otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, koje je sud utvrdio u toku postupka, a od kojih zavisi vrsta i visina krivične sankcije odnosno odluka da ista bude veća ili manja, na koji nači ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP,

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud u navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude. 

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija   

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković