.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 662/2016
31.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.G., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G., advokata S.I., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K br. 2/15 od 05.02.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 411/16 od 13.04.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K br. 2/15 od 05.02.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 411/16 od 13.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju K br. 2/15 od 05.02.2016. godine okrivljeni N.G. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca. Navedenom presudom okrivljeni N.G. obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 8.600,00 dinara, kao i plaćanje sudskog paušala u iznosu od 8.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 411/16 od 13.04.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog N.G. i presuda Višeg suda u Vranju K br. 2/15 od 05.02.2016. godine potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.G., advokat S.I., bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja podnetog zahteva proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i krivično delo iz člana 247. stav 7. KZ, ili da pobijane presude ukine i spise vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedeno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u ovom krivičnom postupku.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
