Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branioci okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedene povrede zakona obrazlažu tako što osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo stoga što u zahtevu navode da osporavaju status privatne tužilje kao ovlašćenog tužioca jer iskazi brojnih svedoka demantuju njeno vlasništvo nad navedenom drvenom ogradom. Nadalje, iz rezultata dokaznog postupka jasno proizilazi da je reč o razdvojenim događajima koji su se desili u različitim vremenskim intervalima, a radnje su preduzimane od strane različitih lica, pa se po oceni branilaca, ne može govoriti o produženom krivičnom delu, niti o saizvršilaštvu. Takođe, nema dokaza da je bilo ko od okrivljenih posekao sporne tuje, na koju okolnost se nije mogla izjasniti ni oštećena. Zahtevom se ističe i da namera okrivljenih nije bila usmerena na uništenje i oštećenje tuđe stvari sa svešću o tome, niti je bila usmerena na samovlasno pribavljanje nekog prava, već su okrivljeni isključivo postupali po želji pokojnog oca za koga su verovali da je u vlasništvu navedenih ograda i to isključivo kako bi ograde zamenili novim, poboljšanim verzijama, pa je zaključak branilaca da iz navedenog jasno proizilazi da dela koja se okrivljenima stavljaju na teret nisu krivična dela.

Kako, dakle, branioci okrivljenih u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog zahtevom se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP navodima da je izreka presude nerazumljiva jer je nejasno koje su to pravo okrivljeni za sebe pribavili, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 437. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG - advokata Rešada Plojovića i Ankice Jelić odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković