Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Milenka Radivojkova Republičkom javnom tužiocu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da je sud „tokom ponavljanja“ trebalo da primeni odredbe člana 103. tačka 6) KZ i člana 104. stav 6. KZ, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 15.05.2018. godine, pa je moralo biti doneto rešenje o obustavi postupka ili odbijajuću presudu na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, na glavnom pretresu održanom u njegovom odsustvu, presudom Osnovnog suda u Rumi K 567/17 od 01.03.2018. godine oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koja presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž 82/18 od 03.05.2018. godine.

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je u ponovljenom postupku pred Osnovnim sudom u Rumi presudom K 175/19 od 27.08.2019. godine ostavljena na snazi presuda Osnovnog suda u Rumi K 567/17 od 01.03.2018. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž 82/18 od 03.05.2018. godine, koja presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 338/19 od 24.12.2019. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima u zahtevu branioca okrivljenog, rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka po odredbama člana 470. – 474. ZKP, te po odredbama člana 479. – 481. ZKP, vezano za krivično delo koje je bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Okrivljeni AA je radnje koje su predmet odlučivanja u navedenim pravnosnažnim presudama izvršio 14.-15.05.2012. godine, a kako je za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ propisana kazna zatvora do tri godine, to bi apsolutna zastarelost krivičnog progona, u smislu člana 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 5) KZ, nastupila protekom 14.-15.05.2018. godine. Presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž 82/18 doneta je 03.05.2018. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane napred iznete navode u zahtevu branioca okrivljenog, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ista bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP nije učinjena niti, kako to navodi branilac u zahtevu, „jer postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje“ - odnosno jer krivično delo koje je predmet ovog krivičnog postupka nije obuhvaćeno ekstradicionom odlukom Ministarstva pravde Republike Italije, te je tako povređeno načelo specijalnosti propisano Evropskom konvencijom o ekstradiciji.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odbrana iznetim navodima neosnovano dovodi u vezu dva potpuno posebna i nezavisna postupka i to: postupak izvršenja kazne zatvora koji se sprovodi po službenoj dužnosti sa postupkom „ponavljanje krivičnog postupka osuđenog u odsustvu“ koji se sprovodi isključivo po zahtevu ovlašćenih lica - okrivljenog i njegovog branioca.

Odlukom Ministarstva pravde Republike Italije od 03.12.2018. godine, okrivljeni AA je izručen Republici Srbiji i lišen slobode, vezano za izvršenje kazne zatvora, na koju je osuđen u zasebnom pravnosnažno okončanom krivičnom predmetu Osnovnog suda u Rumi IK 114/16.

Nadalje, na izričit zahtev okrivljenog AA pokrenut je, vođen i okončan poseban postupak „ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu“, na osnovu člana 479. i 480. ZKP i donete pravnosnažne presude - čija se zakonitost osporava podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Dakle, kao što je napred navedeno, a saglasno iznetom stavu u pobijanoj odluci Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 338/19 od 24.12.2019. godine u pretposlednjem stavu na strani broj 2, ponavljanje krivičnog postupka u prisustvu okrivljenog je dispozicija okrivljenog i njegovog branioca, što znači da se postupak pokreće isključivo podnošenjem zahteva ovlašćenog lica, u zakonom propisanom roku koji se računa od nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u prisustvu.

Osim toga, ponavljanje postupka licu osuđenom u odsustvu je u svakom slučaju u korist okrivljenog, što znači da ako sud ne ostavi na snazi ranije donetu presudu, može doneti samo presudu povoljniju po okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća – sudija

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić