Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.V., zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.V., advokata Z.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 935/13 od 10.09.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1331/15 od 30.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.V., advokata Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 935/13 od 10.09.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1331/15 od 30.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 935/13 od 10.09.2015. godine okrivljeni B.V. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i određeno je da će izrečenu kaznu okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime sudskog paušala isplati iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 74.868,00 dinara, sve u roku od 30 dana računajući od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećena D.Z. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1331/15 od 30.03.2016. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 935/13 od 10.09.2015. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenog B.V., za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju je dužan da izdrži po pravnosnažnosti presude, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog B.V., advokat Z.J., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati pvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi presudu zasnovali samo na jednom dokazu – mišljenju veštaka, koji dokaz nije potvrđen nijednim drugim dokazom izvedenim tokom postupka, već je na osnovu drugih dokaza izvedenih tokom postupka upravo dokazano suprotno, pri čemu tokom postupka nižestepeni sudovi nisu utvrdili kako se oštećeni doveo u stanje alkoholisanosti. Pri tome, branilac ističe povredu člana 137. ZKP, navodeći da je veštak izvršio „takozvanu rekonstrukciju događaja“ skoro godinu dana posle kritičnog događaja bez prisustva drugih svedoka. Zbog navedenog branilac smatra da su nižestepeni sudovi povredili i odredbu člana 16. ZKP, jer kad postoji sumnja u pogledu činjenica od koji zavisi postojanje obeležja krivičnog dela presuda se mora doneti u korist okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog pored istaknutih povreda iz čl. 16. i 137. ZKP, osporava i ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da drugostepeni sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji nije cenio postojanje posebno olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, te činjenicu da se porodica nastradalog nije pridružila krivičnom gonjenju, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz čl. 16, 137. i 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                     Janko Lazarević,s.r.