Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Ališića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Ališić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je pobijanom prvostepenom presudom optužba prekoračena. Prema mišljenju branioca, prvostepeni sud je oglašavajući okrivljenog krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ i dodajući u činjeničnom opisu dela u izreci presude navode „držao u velikoj količini“, prekoračio optužbu jer je optužnim aktom, u okviru čijih granica je sud dužan da postupa, okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, čiji činjenični opis nije sadržao prethodne navode.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Ališića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, konkretno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pri čemu zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela. Dakle, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, optužnicom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Kto 66/23 od 27.07.2023. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 246a stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je kada je reč o radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, kriterijum za razlikovanje krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ u odnosu na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, svrha držanja supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, pa u tom smislu namera prodaje predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. Sa druge strane, kod krivičnog dela iz člana 246a. stav 2. KZ, kao obeležje krivičnog dela nije propisano držanje radi prodaje, odnosno nije relevantna svrha držanja navedenih supstanci ili preparata, već njihova količina, pri čemu ovo krivično delo, prema zaprećenoj kazni, predstavlja blaže krivično delo u odnosu na ono inkriminisano u odredbi člana 246. stav 1. KZ s obzirom na to da je za krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od tri do deset godina, a za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od tri do dvanaest godina.

Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, pobijanom prvostepenom presudom nije prekoračena optužba obzirom da je sud, na osnovu rezultata dokaznog postupka, činjenični opis dela u izreci svoje presude uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, i okrivljenog AA, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, oglasio krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ. Pri tome, navedena izmena optužnog akta u izreci pobijane presude nije izvršena na štetu okrivljenog jer okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju, niti je pobijana presuda izmenjena na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, naprotiv, okrivljeni je oglašen krivim i osuđen za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ, koje je blaže u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog na osnovu sopstvene ocene nalaza i mišljenja veštaka Ivanke Kostić i Tanje Panić i odbrane okrivljenog o dinamici korišćenja opojnih droga, zaključuje da je celokupna količina opojne droge bila namenjena za ličnu upotrebu okrivljenog u periodu od mesec, mesec i po dana, i tako, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković