U izreci presude je još navedeno da imajući u vidu priznanje okrivljenog kao i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se ima izvršiti tako što će je okrivljeni izvršavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, a osuda je zasnovana na priznanju optuženog koji je ispunio pretpostavke iz člana 88. ZKP, jer ne postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja, isto je potpuno i nije protivrečno, nejasno i nije u suprotnosti sa drugim dokazima, presuda u smislu odredbe člana 429. stav 1. tačka 2) ZKP ne sadrži obrazloženje.

Na glavnom pretresu održanom dana 12.10.2021. godine, Osnovni sud u Vranju je na osnovu odredbe člana 443. stav 2. ZKP odlučio da ponovo otvori glavni pretres i nastavi dokazni postupak, nakon čega je dana 05.12.2023. godine doneta presuda K.br.225/22 kojom je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da će se ova kazna po pravnosnažnosti presude izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, i da na ime troškova postupka nastalih pred OJT u Vranju naknadi novčani iznos od 9.000,00 dinara na ime veštačenja. Okrivljeni je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP obavezan da na ime imovinsko-pravnog zahteva oštećenom ODS „Elektrodistribucija Vranje“, isplati iznos od 27.046,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od petnaest dana po pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni za višak imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Kž1 br.47/24 od 25.06.2024. godine je ukinuta presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.225/22 od 05.12.2023. godine i vraćena na ponovno odlučivanje.

Presudom Osnovnog suda u Vranju K.br.163/24 od 16.12.2024. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K. br. 137/21 od 04.08.2021. godine, u izreci, u delu opisa radnje izvršenja krivičnog dela, u pogledu naziva oštećenog tako što se nakon reči „dinara“ dodaje „vlasništva oštećenog Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd-ogranak Elektrodistribucija Vranje“, u izreci u delu odluke o troškovima, tako što umesto označenog poziva na broj predmeta „K. br. 137/21“ treba da stoji „K br. 163/24“, u izreci, u delu upućivanja oštećenog na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva tako što se umesto označenog oštećenog „EPS distribucija d.o.o Beograd, ogranak elektrodistribucija Vranje“ kao oštećeno označava „Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd-ogranak Elelktrodistribucija Vranje“ i u izreci, tako što se briše pasus „imajući u vidu priznanje okrivljenog kao i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se ima izvršiti tako što će je okrivljeni izvršavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, a osuda je zasnovana na priznanju optuženog koji je ispunio pretpostavke iz člana 88. ZKP, jer ne postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja, isto je potpuno i nije protivrečno, nejasno i nije u suprotnosti sa drugim dokazima, presuda u smislu odredbe člana 429. stav 1. tačka 2) ZKP ne sadrži obrazloženje“, i dodaje se obrazloženje presude, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 br.31/25 od 18.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju K. br.163/24 od 16.12.2024. godine.

Protiv pravosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.163/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 br.31/25 od 18.03.2025. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Ivica Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), 9) i 10) u vezi člana 453. ZKP, člana 439. tačka 1. i 2. ZKP u vezi člana 61. i 203. KZ i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Ivice Jovanovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP branilac okrivljenog AA–advokat Ivica Jovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepenom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, iz razloga što je protiv okrivljenog vođen postupak zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, ali ga je prvostepeni sud osudio za izvršenje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, što znači da prvostepeni sud nije doneo odluku u pogledu toga da li je okrivljeni izvršio produženo krivično delo. Branilac još ističe da u izreci prvostepene presude nisu navedene radnje koje je okrivljeni navodno preduzeo a koje predstavljaju produženo krivično delo u smislu odredbi Krivičnog zakonika.

Iznete navode, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju Kt. br. 183/21 od 09.06.2021. godine okrivljenom AA stavljeno na teret da je u periodu od 06.01.2020. godine do 06.07.2020. godine, u selu ..., grad Vranje, u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo električnu energiju u vrednosti od 27.046,68 dinara, na taj način što je u stambenom objektu vlasnika BB, čiji je neregistrovani korisnik, bez odobrenja za priključenje propisano odredbom člana 198. stav 1. tačka 1) Zakona o energetici, izvršio priključenje objekta nakon izvršene obustave električne energije i istu koristio bez mernog uređaja, nakon što mu je isto demontirano ED ..., direktno na distributivnu mrežu samonosećim kablovskim snopom, što je utvrđeno kontrolom priključka i mernog mesta od strane ovlašćenih službenih lica oštećenog privrednog društva dana 06.07.2020. godine, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Izrekom presude Osnovnog suda u Vranju K.br.137/21 od 04.08.2021. godine, koja je preinačena presudom Osnovnog suda u Vranju K.br.163/24 od 16.12.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je u periodu od 06.01.2020. godine do 06.07.2020. godine, u selu ..., grad Vranje, u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo električnu energiju u vrednosti od 27.046,68 dinara, vlasništva oštećenog Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd-ogranak Elektrodistribucija Vranje, na taj način što je u stambenom objektu vlasnika BB, čiji je neregistrovani korisnik, bez odobrenja za priključenje propisano odredbom člana 198. stav 1. tačka 1) Zakona o energetici, izvršio priključenje objekta nakon izvršene obustave električne energije i istu koristio bez mernog uređaja, nakon što mu je isto demontirano ED ..., direktno na distributivnu mrežu samonosećim kablovskim snopom, što je utvrđeno kontrolom priključka i mernog mesta od strane ovlašćenih službenih lica oštećenog privrednog društva dana 06.07.2020. godine, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude su opisane identične radnje koje su okrivljenom stavljene na teret i optužnim predlogom, sa jedinom razlikom što su u izreci presude dodate reči „...vlasništva oštećenog Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd-ogranak Elektrodistribucija Vranje“, kojima je precizirano kome pripada oduzeta električna energija, i što su navedene radnje pravno kvalifikovane kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ a ne kao produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ. Postupajući na taj način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako se to neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iz razloga što na osnovu odredbe člana 420. stav 2. ZKP sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a pobijanom presudom su obuhvaćene sve radnje koje su navedene u optužnom predlogu.

Imajući navedeno u vidu, pobijanom presudom prvostepenog suda je u potpunosti rešen predmet optužbe, pa je Vrhovni sud navode branioca okrivljenog da je povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ocenio neosnovanim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sa obrazloženjem da su povređene odredbe člana 441. stav 4. ZKP iz razloga što je prvostepeni sud preinačio presudu Osnovnog suda u Vranju K. br.137/21 od 04.08.2021. godine i okrivljenog osudio na plaćanje troškova postupka u iznosu od 14.220,00 dinara na ime veštačenja, iako je prvostepeni sud prethodno doneo presudu K. br. 225/22 od 05.12.2023. godine na koju je žalbu izjavio samo branilac okrivljenog i po kojoj žalbi je drugostepeni sud odnosno Viši sud u Vranju doneo rešenje Kž1 47/24 od 25.06.2024. godine, kojim je usvojio žalbu branioca i ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Po oceni branioca, s obzirom da je okrivljeni presudom K. br. 225/22 od 05.12.2023. godine osuđen na plaćanje troškova na ime veštačenja u iznosu od 9.000,00 dinara, a da je pobijanom presudom obavezan na plaćanje troškova u iznosu od 14.220,00 dinara, na taj način je povređena odredba člana 441. stav 4. ZKP odnosno odredba člana 453. ZKP koja zabranjuje preinačenje na štetu okrivljenog.

Branilac ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP jer je presudom K. br. 225/22 od 05.12.2023. godine koja je ukinuta, sud obavezao okrivljenog da na ime imovinsko-pravnog zahteva plati iznos od 27.046,68 dinara, dok je u pobijanoj presudi uputio oštećenog na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, pa je na ovaj način okrivljeni doveden u procesno nepovoljniji položaj u odnosu na onaj koji je imao nakon donošenja presude K. br. 225/22.

Vrhovni sud je ovakve navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim iz razloga što je odredbom člana 453. ZKP propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, iz čega proizilazi da se navedena odredba ne odnosi na troškove krivičnog postupka i imovinsko-pravni zahtev, te se u konkretnom slučaju ne može primeniti institut reformatio in peius.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog je ukazao i na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržana obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, iz razloga što čak i da je dokazano da je okrivljeni priključio svoj objekat nakon izvršene obustave, može se raditi jedino o krivičnom delu samovlašće iz člana 330. KZ ili krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. KZ.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ je propisano da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo električnu energiju u vrednosti od 27.046,68 dinara postupajući suprotno odredbi člana 198. stav 1. tačka 1) Zakona o energetici, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, pa su po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje okrivljeni AA pravosnažno oglašen krivim.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela već da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. KZ i samovlašće iz člana 330. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi na koji način je presudom prekoračena optužba. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Ivice Jovanovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković