.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 675/2016
07.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog L.Z. i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.V., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 322/2015 od 08.12.2015. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 34/16 od 12.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 07.06.2016. godine, većinom glasova, doneo je:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih L.Z. i R.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 322/2015 od 08.12.2015. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 34/16 od 12.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 322/2015 od 08.12.2015. godine okrivljeni L.Z. i R.Z. oglašeni su krivim svako zbog izvršenog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ te je sud okrivljenom L.Z. izrekao novčanu kaznu od 15.000,00 dinara koju je dužan platiti u roku od 60 dana, po pravnosnažnosti presude, a u suprotnom će novčana kazna biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara kazne odrediti jedan dan zatvora, s`tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je okrivljenoj R.Z. sud izrekao sudsku opomenu.
Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu naknade troškove paušala, kao u izreci presude, dok je privatni tužilac J.F. upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 34/16 od 12.04.2016. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenih i njihovog branioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici K 322/2015 od 08.12.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. i 483. stav 1. i 3. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih advokat M.V., zbog povrede zakona, odredbe člana 439. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da iste preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenih se ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo za koje su okrivljeni L.Z. i R.Z. oglašeni krivim nije krivično delo. Po stavu odbrane, u radnjama okrivljenih se nisu stekli svi elementi bića krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, a iz okolnosti pod kojima su radnje koje su predmet ovog krivičnog postupka izvršene, proizlazi da su ispunjeni uslovi za isključenje protivpravnosti dela odnosno za primenu odredbe člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u podnetom zahtevu ocenio kao neosnovane. Naime, prvostepeni sud je, pravilno zaključio da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela navedenih u izreci prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1, u odnosu na oba okrivljena lica, te su predmetne krivičnopravne radnje pravilnom primenom zakona pravno kvalifikovane kao krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a posebno što se tiče ostvarenja subjektivnog obeležja uvrede sa ciljem da se privatni tužilac omalovaži i diskredituje ugled istog u radnoj sredini.
Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenih, da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon odredba člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
