.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 676/2018
28.06.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragića Radovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici K 83/17 od 20.11.2017. godine i Višeg suda u Čačku Kž 45/18 od 28.03.2018. godine, na sednici veća održanoj 28.06.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragića Radovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici K 83/17 od 20.11.2017. godine i Višeg suda u Čačku Kž 45/18 od 28.03.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici K 83/17 od 20.11.2017. godine, između ostalih, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koja krivična dela mu je sud prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za svako delo ponaosob kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u ..., u ulici ..., bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova, ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka, oštećenom BB, naknadi iznos od 57.312,5 dinara, a oštećenom VV iznos od 31.812,5 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude. Takođe, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a o troškovima postupka isplaćenim iz budžetskih sredstava suda, određeno je da će naknadno biti odlučeno posebnim rešenjem, nakon pravnosnažnosti navedene presude. Oštećeni BB i VV su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u odnosu na okrivljenog AA, upućeni na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž 45/18 od 28.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragića Radovanovića, a presuda Osnovnog suda u Ivanjici K 83/17 od 20.11.2017. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragić Radovanović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud obavesti okrivljenog i njegovog branioca o održavanju sednice veća, kako bi istoj prisustvovali.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da u izreci pobijane prvostepene presude nisu razdvojene radnje izvršenja okrivljenih kao saizvršilaca, tj. da nisu individualizovane i da je stoga nejasno ko je kritičnom prilikom naneo udarac oštećenom BB, a ko oštećenom VV, odnosno da je nejasno šta je okrivljenom AA stavljeno na teret.
Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na nerazumljivost izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Ivanjici, tj. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.
Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ističe i da je pobijana prvostepena presuda Osnovnog suda u Ivanjici K 83/17 od 20.11.2017. godine, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Pored toga, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, ističući da u toku ovog krivičnog postupka sud nije na pouzdan način utvrdio odlučnu činjenicu- ko je učinilac krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, niti ko je učinilac krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ, budući da je prema mišljenju branioca, ostalo nerazjašnjeno koji od dvojice okrivljenih kao saizvršilaca je zadao udarac oštećenom BB, a ko je zadao udarac oštećenom VV. U vezi toga, branilac smatra da sud nije utvrdio uzročno- posledičnu vezu između radnji okrivljenih i nastupelih posledica, a što predstavlja obavezan element svakog krivičnog dela, pa stoga, prema oceni branioca, u konkretnom slučaju nisu ostvarena sva obeležja krivičnih dela za koja je okrivljeni AA oglašen krivim.
Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog, osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Dragića Radovanovića, ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
