Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 74, 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pritom zakonitost preduzetih radnji koje su predmet ispitivanja, u smislu odredbe člana 604. ZKP kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 1) ZKP, navodima da je okrivljenom AA, povređeno pravo na odbranu, jer je isti prema stavu branioca, bio nesposoban da se sam uspešno brani, iz razloga što boluje od depresivnih oboljenja označenim šiframa F II 2, F 32.2 i F 41.1 (teške depresivne epizode i opšteg anksioznog poremećaja), zbog čega je okrivljeni morao imati branioca i to od momenta prvog saslušanja, a ne tek u žalbenom postupku.

Odredbom člana 74. tačka 1) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Takođe, i odredbom člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP (koji je važio u vreme prvog saslušanja okrivljenog od strane ovlašćenih službenih lica u policiji 28.05.2012. godine, kao i u vreme saslušanja okrivljenog od strane istražnog sudije 26.09.2012. godine) propisano je, da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani, mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljenom AA povređeno pravo na odbranu, isticanjem da je isti prilikom prvog saslušanja i u toku celog postupka pred prvostepenim sudom morao imati branioca, jer je odbrana ovog okrivljenog bila obavezna, zbog okolnosti da isti pati od anksioznog poremećaja. Naime, sama po sebi činjenica da je kod okrivljenog konstatovan opšti anksiozni poremećaj, ne predstavlja u smislu člana 74. tačka 1) ZKP i člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, okolnost da je okrivljeni samim tim nesposoban da se sam brani. Ovo tim pre, što u toku postupka nije bilo sumnje u nesposobnost okrivljenog da se sam brani, niti je to bilo isticano, niti je u tom smislu prilagana medicinska dokumentacija, već su izveštaji lekara specijalista, koje je okrivljeni priložio sudu naknadno tokom postupka, dostavljeni isključivo u prilog navoda odbrane da isti ne konzumira opojne droge duži vremenski period.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnovati. U vezi sa istaknutom povredom, branilac navodi da sud nije mogao da zasnuje pravnosnažnu presudu na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU u Nišu, Odeljenje kriminalističke policije od 01.03.2012. godine, budući da je okrivljeni ovu potvrdu prema navodima zahteva, potpisao uz primenu sile od strane policijskih službenika, jer je prilikom hapšenja maltretiran, uvrtana mu je desna ruka, te je potvrdu potpisao, samo da maltretiranje dalje prestane.

Međutim, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 225. stav 1. ZKP koji se primenjivao u vreme sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog (01.03.2012. godine), ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti – organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, te da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. Prema odredbi člana 238. stav 1. istog ZKP, organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ZKP, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ZKP.

Odredbom člana 81. stav 4. istog ZKP propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka, sprovesti pretresanje lica, pored ostalog, ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku, a odredbom člana 82. stav 5. ZKP propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. tog člana (koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku), kada postupaju po članu 225. i 238. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU u Nišu, Odeljenje kriminalističke policije od 01.03.2012. godine, ovlašćeno službeno lice sačinilo na osnovu člana 82. tada važećeg ZKP, prilikom preduzimanja radnji u skladu sa članom 225. stav 1. i 2. ZKP, a povodom pronalaska predmeta (jedne ručno pravljene cigarete ispunjene biljnom materijom zelene boje u bruto težini od 0,60 grama), koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, a koju potvrdu je potpisao bez ikakvih primedbi okrivljeni AA.

Kako je dakle, u konkretnom slučaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA, sačinjena saglasno citiranim odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i kako u spisima predmeta nema ni jednog dokaza da je prilikom potpisivanja ove potvrde prema okrivljenom primenjena fizička sila od strane ovlašćenih službenih lica policije, to su po oceni ovog suda, neosnovani navodi zahteva da ova potvrda predstavlja nezakonit dokaz, na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da tokom krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Prema navodima zahteva, okolnost da je okrivljeni AA, kritičnom prilikom stajao na licu mesta sa drugim okrivljenim koji je osuđen za krivično delo iz iste grupe krivičnih dela, sama po sebi, ne predstavlja krivično delo-pa stoga, branilac smatra da je sud oglasivši krivim, okrivljenog AA, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, na taj način učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić