Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 65/22 od 11.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda Osnovnog suda u Požegi K 26/20 od 01.02.2022. godine je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Tomislav Bondžulić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane pravnosnažne presude i okrivljenog oslobodi od odgovornosti ili da ukine u celini drugostepenu presudu i vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac se u zahtevu poziva na povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava iskaz svedoka policijskog službenika BB.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je ožalbena presuda zasnovana na iskazu svedoka policijskog službenika BB o izjavama koje su mu dali učesnici posle saobraćajne nezgode, na mestu događaja, odnosno o izjavama koje su mu dali oštećeni VV i GG, a koji su u tom momentu imali svojstvo građana. Branilac ističe u zahtevu da policijski službenik prilikom davanja iskaza u svojstvu svedoka ne može prenositi šta su mu navedena lica govorila na mestu događaja, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o posrednim saznanjima do kojih je policijski službenik došao ispitivanjem svedoka – oštećenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Prema podacima u spisima predmeta policijski službenik BB je saslušavan kao svedok i tom prilikom je naveo da se informisao od prisutnih lica prilikom saobraćajne nezgode i da je u svom iskazu naveo ono što je posredno saznao od svedoka prisutnih kritičnom prilikom.

Odredbom člana 288. stav 2. ZKP propisano je da prilikom postupanja po odredbama ovog člana, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika.

U delu iskaza svedoka policijskog službenika BB, koji se odnosi na saznanja do kojih je došao na osnovu iskaza oštećenih, koji su u tom momentu imali svojstvo građana, predstavlja iskaz dat suprotno citiranim odredbama člana 288. stav 2. ZKP. Međutim, iako je navedeni dokaz – iskaz svedoka policijskog službenika BB nezakonit dokaz po svojoj sadržini, a na njemu se između ostalih dokaza zasniva prvostepena presuda, on nije jedini dokaz na kome se zasniva presuda, budući da je sud izveo i cenio i druge dokaze i to: zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode uz fotodokumentaciju i skicu lica mesta, izveštaj Opšte bolnice u Čačku, nalaz i mišljenje veštaka saobraćajno tehničke struke od 25.12.2019. godine, nalaz i mišljenje veštaka saobraćajno mašinske struke od 05.03.2020. godine, kao i iskaze svedoka oštećenih VV i GG, pa je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazu svedoka – policijskog službenika, i kako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva analizira utvrđeno činjenično stanje i zaključke nižestepenih sudova, te navodi da veštak nije imao dovoljno dokumentacije usled brojnih propusta prilikom vršenja uviđaja, da su u zapisnik pogrešno uneti vreme nastanka udesa i vreme dolaska policije, te osporava iskaze svedoka VV, vozača kamiona i daje svoju interpretaciju toka događaja, ko je mogao biti očevidac, da li je bilo kočenja, te da u konkretnom slučaju brzina kretanja vozila okrivljenog nije mogla biti uzrok nastanka nezgode i na svojim činjeničnim zaključcima, drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zasniva svoj stav, da je okrivljeni eventualno mogao biti kriv za prekršaj ali ne za krivično delo. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ukazuje da je okrivljeni na prvom glavnom pretresu priznao krivično delo za koje se teretio optužnim predlogom KTO 31/20 od 11.03.2020. godine, te ukazuje da bi se u pogledu navedenog krivičnog dela postupak okončao putem oportuniteta, a ne donošenjem osuđujuće odluke kojom mu je za navedeno krivično delo utvrđena kazna zatvora od četiri meseca, ali ga je u tome sprečila saobraćajna nezgoda od 29.03.2019. godine u kojoj je okrivljeni zadobio teške telesne povrede. Pored toga branilac ukazuje na činjenicu da prilikom odmeravanja kazne nižestepeni sudovi nisu dovoljno cenili sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda jer povrede zakona iz člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP, nisu povrede propisane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA advokata Tomislava Bondžulića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić