Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao stranke, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da su prvostepeni i drugostepeni sud povredili zakon na taj način što nisu priznali naknadu – troškove okrivljenom za angažovanje branioca pred PU Kragujevac dana 17.12.2011. godine pozivajući se na odredbu člana 261. stav 6. ZKP, čime su učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 6. ZKP, propisano je da troškove predistražnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca koga je odredila policija isplaćuje taj organ.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14. ZKP propisano je da je „postupak“ predistražni postupak i krivični postupak.

Iz spisa predmeta proizilazi da je saslušanju osumnjičenog AA u PU Kragujevac (o čemu je sastavljen zapisnik KU 273/11 od 17.12.2011. godine) prisustvovao advokat Ljubomir Bošković, da je njegovo prisustvo osumnjičeni zahtevao po svojoj volji i da je taj advokat priložio punomoćje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni i drugostepeni sud su pogrešno primenili odredbu člana 261. stav 6. ZKP, jer se ovaj član odnosi na branioca koga je odredila – angažovala policija, a ne na izabranog branioca, pa budući da shodno članu 2. stav 1. tačka 14. ZKP, postupak podrazumeva predistražni i krivični postupak, primenjujući član 265. stav 1. ZKP sud je okrivljenom AA trebalo da prizna i naknadu troškova za angažovanje izabranog branioca prilikom davanja iskaza u PU Kragujevac. Obzirom da prvostepeni i drugostepeni sud to nisu učinili, učinili su povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je drugostepeni sud učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP kada je preinačio prvostepeno rešenje u pogledu troškova dosuđenih od strane prvostepenog suda na ime prisustva branioca ovog okrivljenog na sednici veća Apelacionog suda u Kragujevcu jer po nalaženju drugostepenog suda shodno članu 267. ZKP o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka treba da odluči taj sud.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud, što znači da odlučuje o tome ko treba da snosi troškove krivičnog postupka - ko je dužan da ih po okončanju krivičnog postupka plati, dok o visini troškova rešenje donosi predsednik veća ili sudija pojedinac kada se podaci o visini troškova pribave u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP. Iz navedenog razloga pogrešan je stav drugostepenog suda u konkretnom slučaju da prvostepeno rešenje u delu u kome je prvostepeni sud dosudio troškovena ime zastupanja branioca okrivljenog AA pred Apelacionim sudom u Kragujevcu treba preinačiti i da o tim troškovima treba da odluči Apelacioni sud u Kragujevcu. Na navedeni način drugostepenim rešenjem učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da su prvostepeni i drugostepeni sud odbijajući da nadoknade troškove za pristup branioca na neodržane glavne pretrese dana 14.01.2013, 12.06.2013. i 22.11.2013. godine, a drugostepeni sud i za neodržan glavni pretres dana 10.09.2013. godine učinili povredu zakona iz član 441. stav 4. ZKP obrazlažući ovakvu odluku time da je na te pretrese okrivljeni uredno pozvan i da svoj izostanak nije opravdao te da se radi o skrivljenim troškovima od strane okrivljenog iz kog razloga okrivljeni trokove treba sam da snosi.

Članom 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni snositi troškove odlaganja glavnog pretresa i druge troškove postupka koje prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u slučaju odlaganja glavnog pretresa okrivljeni će sam snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka ukoliko je pretres odložen njegovom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 2. ZKP donese posebno rešenje, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo. Odbijajući da nadoknadi troškove krivičnog postupka za navedene neodržane glavne pretrese, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je okrivljeni AA skrivio te troškove, prvostepeni, a i drugostepeni sud učinili su povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog AA da su prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP time što nisu dosudili naknadu troškova odsustva iz kancelarije braniocu okrivljenog kao i troškove prevoza, jer su navedeni troškovi pobijanim rešenjima dosuđeni.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ukinio prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi bila doneta jasna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić