Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 1Kž1 48/18 od 24.08.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 809/16 od 19.01.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog AA, adv. Spomenka Reljin Stanojev i Živko Karamanić, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) i 2) i člana 15. i člana 16. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, adv. Spomenke Reljin Stanojev i Živka Karamanića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane presude zasnivaju na dokazu – kopiji dokaza Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse broj 495 -7 od 23.04.2013. godine u predmetu poginulog BB, a koji nije izveden na glavnom pretresu, te da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 419. ZKP, propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a stavom 2. ovog člana da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Dakle, presuda se ne može zasnivati na onim dokazima za koje je po odredbama ZKP propisano da se na njima ne može zasnivati presuda, kao i ako dokaz nije izveden na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizilazi, to jest iz obrazloženja presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 809/16 od 19.01.2018. godine na strani pet obrazloženja, stav prvi, da je između ostalih dokaza na glavnom pretresu, izveden i dokaz - uvid u spise predmeta AA iz ..., a čiji sastavni deo je i kopija dopisa Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse broj 495-7 od 23.04.2013. godine, a koji dokaz je prvostepeni sud cenio, na strani sedam, drugi pasus obrazloženja prvostepene presude.

Iz navedenog proizilazi da je sud postupao u svemu u skladu sa odredbom člana 419. ZKP, pa se neosnovano u zahtevu branilaca okrivljenog ukazuje da se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenog AA, u ostalom delu zahteva ukazuju na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) kao i člana 15. i člana 16. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana određeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativno nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred žalbenim sudom (74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP), te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), člana 15. i člana 16. stav 2. ZKP ne predstavljaju zakonom (član 485. stav 4. ZKP) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je ocenio kao nedozvoljen.

Nalazeći iz iznetih razloga da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić