Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.R., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R., advokata M.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 157/2014-84 od 03.09.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 1/16 od 27.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R. podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 157/2014-84 od 03.09.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 1/16 od 27.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 157/2014-84 od 03.09.2015. godine, okrivljeni A.R. i okrivljeni D.M., oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, pa im je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Okrivljeni A.R. i D.M., obavezani su da sudu na ime paušala uplate iznos od po 2.000,00 dinara i da na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od po 22.080,48 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 1/16 od 27.01.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog A.R. i njegovog branioca i žalba okrivljenog D.M., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog A.R., advokat M.B. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog A.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se iz dokaza koji su izvedeni tokom postupka ne može sa sigurnošću zaključiti da je okrivljeni izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, i da je prvostepeni sud propustio da utvrdi ko je od okrivljenih prvi započeo fizički obračun kao i redosled nanošenja povreda, zbog čega je bilo neophodno da se na ove okolnosti odredi novo sudskomedicinsko veštačenje, jer je ono koje je obavljeno u ovom predmetu nejasno i protivrečno. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i to da iz izvedenih dokaza proizlazi da kod okrivljenog nije postojala namera da povredi oštećenog – okrivljenog D.M., već da je isti postupao u nužnoj odbrani i iznosi stav da je sud pogrešno cenio izvedene dokaze, suprotno odredbi člana 16. ZKP.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za preduzimanje inkriminisanih radnji od strane okrivljenog i njegov subjektivni odnos prema izvršenom delu, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i u istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored toga branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je drugostepeni sud propustio da ceni žalbene navode u kojima je isticano da prvostepeni sud nije utvrdio navedene odlučne činjenice, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 460. stav 1. ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, kao ni zbog povreda zakona iz člana 16. i člana 460. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog A.R. ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.