Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 br. 40/16 od 22.03.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.K.1, adv. I.K., zbog povrede zakona, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K.1, adv. I.K., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog M.K.1, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci ističući da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, zbog čega u njegovim radnjama nema elemenata bića krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen, jer je kritičnom prilikom okrivljeni bio napadnut od strane oštećenog koji ga je gađao i pogodio komadima odvaljenog betona, a što potvrđuju iskazi svedoka M.K.2 i M.J., inače supruge i tašte okrivljenog koje su bile očevici kritičnog događaja, da sud pogrešno interpretira iskaz svedoka S.P., koji je potvrdio na glavnom pretresu da je čovek koji je stajao naspram okrivljenog pokušao kamenom ili nekim sličnim predmetom da udari okrivljenog, koji je počeo da se saginje i izbegava udarac, da je okrivljeni sve preduzeo kako bi kritičnom prilikom izbegao sukob sa oštećenim, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 1) ZKP), ali suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                              Nevenka Važić, s.r.