Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Višeg suda u Novom Sadu K 39/13 od 01.02.2013. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 30. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i određeno je da će se kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Okrivljeni je potom rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kuo 96/14 od 22.05.2014. godine uslovno otpušten sa izdržavanja kazne zatvora po navedenoj presudi, pod uslovom da do kraja isteka kazne-23.07.2014. godine, ne učini novo krivično delo.

Odredbom člana 569. ZKP propisano je da postupak za zakonsku rehabilitaciju lica koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuđivano ili koje se po zakonu smatra neosuđivanim, pokreće po službenoj dužnosti organ nadležan za vođenje kaznene evidencije. Kako organ postupka nije po službenoj dužnosti utvrdio zakonsku rehabilitaciju, iako su se stekli uslovi shodno članu 98. stav 2. tačka 4 KZ, to je okrivljeni preko svog branioca, advokata Miroslava Kosanića podneo zahtev za zakonsku rehabilitaciju 12.12.2019. godine.

Povodom podnetog zahteva za zakonsku rehabilitaciju Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Kv 162/20 od 05.03.2020. godine utvrdio da je nastupila zakonska rehabilitacija i da se osuda po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Novom Sadu K 39/13 od 01.02.2013. godine briše. Na prvostepeno rešenje branilac okrivljenog je izjavio žalbu u pogledu odluke o troškovima postupka, o kojima zapravo nije ni odlučeno, a koju je Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem Kž2 558/20 od 27.03.2020. godine odbio kao neosnovanu uz obrazloženje da braniocu traženi troškovi ne pripadaju te da neodlučivanje o zahtevu branioca za naknadu troškova ne utiče na zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, neosnovano ukazuje da je povređen zakon - člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Imajući u vidu da je ovde reč o troškovima vezanim za postupak zakonske rehabilitacije, koji se pokreće po službenoj dužnosti od strane organa nadležnog za vođenje kaznene evidencije, da je zakonska rehabilitacija obavezna i da nastupa po sili zakona, te da je usled nepostupanja organa uprave da po službenoj dužnosti sprovede postupak zakonske rehabilitacije sud nastupio kao korektivan organ i faktički reagovao na inertnost državnog organa te utvrdio nastupanje zakonske rehabilitacije.

Članom 262. stav 1. ZKP propisano je da, u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose.

Sledstveno tome, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku u postupku zakonske rehabilitacije, sud nije imao obavezu da odluči o podnetom zahtevu za naknadu troškova odbrane osuđenog, jer se ne radi o odluci iz člana 262. stav 1. ZKP, niti su postupanjem suda prouzrokovani troškovi.

Samim tim, imajući u vidu odredbu člana 261. stav 1. ZKP i 262. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog AA, advokata Miroslava Kosanića neosnovan, jer sud nije imao zakonsku obavezu da u donetom rešenju kojim se utvrđuje nastupanje zakonske rehabilitacije odluči o troškovima, pa je pravilno zahtev za dosuđivanje troškova povodom podnetog zahteva za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije odbijen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić