Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Nikitović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, na glavnom pretresu javni tužilac izmenio optužni akt dodajući vreme izvršenja krivičnog dela, kao objektivni element krivičnog dela, koji je prethodno bio izostavljen, koju izmenu je sud prihvatio i na koji način je prema navodima odbrane pobijanim presudama povređen princip „zabrane preinačenja na gore“ (reformatio in peius), propisan odredbom člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, ranije ukinutom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Požegi K 349 /19 od 12.10.2020. godine, okrivljeni AA bio je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, sa rokom proveravanja od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude. U ponovljenom krivičnom postupku, pobijanom prvostepenom presudom, okrivljeni je pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja istog krivičnog dela - neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje mu je takođe izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od šest meseci i rokom provere od jedne godine.

Dakle, u ponovljenom postupku, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog istog krivičnog dela i nije mu izrečena strožija krivična sankcija, već je osuđen na istu krivičnu sankciju u istom trajanju, te u konkretnom slučaju očigledno nije povređen princip zabrane preinačenja na gore propisan članom 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Pri tome činjenica da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude, saglasno preciziranom optužnom predlogu, naveo vreme izvršenja krivičnog dela, ne menjajući pri tome radnju izvršenja krivičnog dela, niti bitna obeležja krvičnog dela u odnosu na raniju presudu, sama za sebe ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pa ova izmena nije na štetu okrivljenog.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, odbijen kao neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da u konkretnom slučaju okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je pravilnom primenom člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, nakon prestanka važenja navedenog zakona, na okrivljenog morao biti primenjen Zakon o sprečavanju korupcije (član 101.), osim ukoliko je prethodni zakon povoljniji po okrivljenog (što po mišljenju branioca nije) ili ako se radi o dekriminalizaciji konkretnog krivičnog dela.

Ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je za pravnu ocenu i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda vezano za primenu člana 72. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije na okrivljenog u konkretnom slučaju (strana 8. poslednji stav i strana 9. prvi i drugi stav obrazloženja prvostepene presude), na strani 3. u poslednjem stavu obrazloženja drugostepene presude izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju zadržan jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (Sl. glasnik RS br. 97/08, 53/10, 66/11 - US, 67/13 - US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - dr. propis), koji se primenjivao od 01. 01.2010. godine do 31. avgusta 2020. godine i koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji je u konkretnom slučaju pravilno primenjen, sa inkriminacijom krivičnog dela iz člana 101. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje), koji se primenjuje od 01.09.2020. godine, koji je bio na snazi u vreme donošenja nižestepenih presuda i koji pored isključivo terminološke razlike u svojstvu učinioca krivičnog dela, ima istu propisanu kaznu, ista zakonska obeležja i identičan zakonski naziv.

Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog neosnovano ukazuje da je sud trebalo da primeni Zakon o sprečavanju korupcije, koji je stupio na snagu posle izvršenja krivičnog dela, kao blaži po okrivljenog, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca, u pogledu istaknute povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjen neosnovanim.

U vezi sa istaknutom povredom, branilac nadalje ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navođenjem da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni „funkcioner“, a ne „javni funkcioner“ u smislu Zakona o sprečavanju korupcije.

Članom 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, propisano je da će se funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniti zatvorom od 6 meseci do pet godina.

Članom 2. alineja druga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, propisano je da je "funkcioner" svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.

Ovakva definicija funkcionera korigovana je autentičnim tumačenjem Narodne skupštine iz 2013. godine (Sl. glasnik RS br.97/08, 53/10, 66/11 -US i 67/13 – US ) kojim je propisano da ovu odredbu treba razumeti tako da se ne odnosi i ne primenjuje na izabrana, postavljena ili imenovana lica u organe privrednih društava čiji je osnivač javno preduzeće, jer pomenuta odredba ne navodi da je funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe privrednih društava čiji je osnivač javno preduzeće.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, kako objektivna, koja se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog (u svojstvu funkcionera – predsednika opštine ..., koju je obavljao u periodu od 16.12.2015. godine do 11.09.2018. godine, u nameri da prikrije podatke o imovini...nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije imovinu koju je kupio u mestu ..., Republika Crna Gora), tako i subjektivna - koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koja predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Pored toga, iz izreke pravnosnažne presude i citiranih zakonskih odredbi, jasno proizilazi da okrivljeni ima svojstvo „funkcionera“, u smislu pravilno primenjenog člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ne spada u krug lica koja su navedenim autentičnim tumačenjem isključena iz pojma „funkcioner“.

Kako je okrivljeni u redovnom krivičnom postupku pravilno oglašen krivim zbog krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ne zbog krivičnog dela iz člana 101. Zakona o sprečavanju korupcije, to su neosnovani navodi branioca kojima se kroz povredu člana 439. tačka 1) ZKP ističe da učinilac krivičnog dela u konkretnom slučaju mora biti „javni funkcioner“ i u vezi sa tim osporava i postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                    Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić