Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 26/26 od 06.04.2026. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog, pa je presuda Višeg suda u Beogradu Kre1 br.34/24 od 25.11.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Nemanja Milosavljević i Uroš Rakić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u vezi člana 61. stav 4. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Zahtevom se ističe da sudovi prilikom priznanja strane krivične presude nisu ostali u granicama njenog činjeničnog opisa, već su pridodali zakonska obeležja posebnog oblika krivičnog dela za koje okrivljeni nije oglašen krivim u državi presuđenja, čime su izmenili identitet stranog krivičog dela. Naime, izreka pravnosnažne presude sadrži samo opis faktičke radnje prevoženja migranata, a ne sadrži subjektivni odnos okrivljenog prema konkretnom krivičnom delu, niti normativni sadržaj blanketne norme stranog zakonodavstva. Sam opis radnje, bez ostalih zakonskih obeležja ne predstavlja krivično dela po domaćem zakonu u obliku u kojem je kvalifikovano pobijanim presudama. Po stavu branioca, sudovi su krivično delo krijumčarenje ljudi iz člana 353. stav 1. i stav 2. tačka b Krivičnog zakonika Mađarske upodobili krivičnom delu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZRS, iako navedena dela nisu identična po svojim zakonskim obeležjima, jer krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZRS sadrži nameru pribavljanja sebi ili drugom kakve koristi, a navedeni poseban umišljaj nije sadržan ni u činjeničnom opisu strane presude, niti u izreci domaće presude. Dakle, sudovi su radnju okrivljenog tretirali kao radnju koja po svojoj sadržini odgovara kvalifikovanom obliku krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, čime su stranom krivičnom delu pridodali novo zakonsko obeležje koje u činjeničnom opisu strane presude ne postoji. Po stavu branioca upodobljavanje stranog krivičnog dela domaćoj inkriminaciji je izvršeno dodavanjem bitnog zakonskog obeležja domaćeg krivičnog dela koje ne proizilazi iz činjeničnog opisa strane presude, na koji način je proširen činjenični identitet presude jer je dodata namera pribavljanja koristi koja predstavlja bitan elemenat bića krivičnog dela iz člana 350. stav 3. KZ, koja mora proizilaziti iz činjeničnog opisa strane presude čije se priznanje traži, pa su samim tim prekoračili činjenični identitet strane presude i istovremeno povredili krivični zakona jer delo opisano u izreci pobijane presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela po domaćem zakonodavstvu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 350. stav 3. KZ propisano je da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Radnja izvršenja težeg oblika iz stava 2. člana 350. KZ je alternativno propisana i sastoji se u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji, ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije.

Na subjektivnom planu, osim umišljaja, za ovaj oblik je neophodna i namera da se sebi ili drugom pribavi korist. Korist može biti i neimovinske prirode.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kvalifikovani oblik dela iz člana 350. KZ propisan u stavu 3. postoji ne samo ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica, već i ako je krijumčaren veći broj lica, u konretnom slučaju – 8 lica. Pojam „veći broj lica“ predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine).

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni dana 24.02.2022. godine, pošao na mesto sastanka, nedaleko od srpsko-mađarske granice..., putničkim vozilom.., koje je dva dana ranije rentirao.., da bi prevezao dalje do Austrije lica za koja je i sam znao da su migranti koji ilegalno ulaze na teritoriju zemlje, bez važećih isprava, odnosno bez dozvole ulaska i boravka, te se na mestu sastanka u vozilo okrivljenog ukrcalo 8 muškaraca avganistanskog državljanstva, koji su prethodnog dana peške krenuli iz Srbije u Mađarsku pomoću krijumčara ljudi i oko ponoći prešla Mađarsku granicu, te je okrivljeni 6 muškaraca smestio u vozilo, a 2 muškarca u prtljažnik, te krenuo da vozi u pravcu Austrije, nakon čega je na auotputu..., zaustavljen od strane policijske županije Komarom-Estergom.

Po oceni ovoga suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilazi da je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim - omogućavanje većem broju lica nedozvoljenog prelaza granice i ista predstavlja objektivni element krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, dok je namera da se sebi ili drugom pribavi korist, subjektivni element predmetnog krivičnog dela. Pri tome, u konkretnom slučaju, korist koju je okrivljeni pribavio drugima – osmorici migranata, predstavlja neimovinsku korist u vidu nelegalnog prelaza državne granice, a što predstavlja subjektivni element ovog krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, te da je sud zamoljene države vezan činjeničnim opisom krivičnog dela iz strane presude i da u smislu člana 61. Zakona o međunarodno-pravnoj pomoći u krivičnim stvarima nema ovlašćenje da vrši preinačenje strane sudske odluke u pogledu činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije dela, te kod činjenice da inkriminacija navedena u stranoj sudskoj odluci – krijumčarenje ljudi učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 353. stav 1. i stav 2. tačka b) KZ Mađarske, prema smislu i svojoj sadržini, odgovara inkriminaciji domaćeg krivičnog zakonodavstva, odnosno krivičnom delu nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, to su neosnovani navodi zahteva kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da sud ni na koji način nije izmenio činjenični opis krivičnog dela iz strane krivične presude i u potpunosti je postupio u skladu sa odredbom člana 61. stav 4. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Nemanje Milosavljevića i Uroša Rakića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković