Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okr. Z.M., adv. D.S., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i povrede Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu i okr. Z.M. oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku.

Nakon što je primerak zahteva u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okr. Z.M. u zahtevu navodi da je drugostepenom presudom prekoračena optužba i time učinjena povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, s obzirom na to da je drugostepeni sud okrivljene oglasio krivim i za radnje izvršenja za koje nisu oglašeni krivim prvostepenom presudom kao i za radnje izvršenja koje nisu opisane u preciziranom optužnom aktu Višeg javnog tužioca u Požarevcu od 09.05.2013. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Naime, okr. M.R. i okr. Z.M. izrekom prvostepene presude oglašeni su krivim da su u vreme i na mestu označenom u izreci presude postupajući u nameri da delimično izbegnu plaćanje poreza prikrili prodaju alkoholnih i bezalkoholnih pića i prehrambene robe u iznosu od 18.235.693,32 dinara ... čime su izbegli plaćanje PDV-a na ime prodate robe u ukupnom iznosu od 3.214.578,36 dinara.

Izrekom drugostepene presude okrivljeni su za iste radnje takođe oglašeni krivim, kao i zbog toga što su u periodu odznačenom u izreci drugostepene presude, takođe u nameri da delimično izbegnu plaćanje poreza dali lažne podatke o zakonito stečenim prihodima firme o stvarnoj prodajnoj ceni za izvršenu prodaju polovnih putničkih vozila u ukupnom iznosu od 3.682.312,00 dinara i pri tome prikrili činjenice od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza na ime dela prodajne cene u iznosu od 2.250.875,00 dinara.

Na ovaj način, drugostepenom presudom nije prekoračena optužba s obzirom na to da su radnje u vezi sa prodajom motornih vozila i izbegavanje obračuna i plaćanje PDV i poreza na prihod od kapitala okrivljenima stavljene na teret preciziranom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu Kt 50/08-203 od 09.05.2013. godine. Prema tome, drugostepeni sud je u potpunosti ostao u granicama optuženja i nije prekoračio optužbu već je samo opis radnji izvršenja okrivljenih upodobio činjeničnom stanju utvrđenom nakon pretresa pred drugostepenim sudom. Stoga se neosnovano zahtevom branioca okr. Z.M. ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Branilac okr. Z.M. u zahtevu navodi da su okrivljeni prvobitnom optužnicom od 12.05.2008. godine bili optuženi za krivično delo iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ – u vezi prodaje putničkih vozila i da nisu bili optuženi za utaju poreza i za krivično delo iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi prikrivanja i prodaje robe za gotov novac, a da su prvostepenom i drugostepenom presudom oglašeni krivim za radnje iz izmenjenog optužnog akta od 09.05.2013. godine. Međutim, prema zahtevu, kako se radi o radnjama preduzetim u toku 2006. i 2007. godine, za krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim izmenjenim optužnim aktom od 09.05.2013. godine, nastupila je zastarelost pokretanja postupka u vreme izmene optužnog akta, čime je povređen zakon na štetu okrivljenih – član 439. stav 1. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim imajući u vidu da su prema krivičnom zakoniku važećem u vreme preduzimanja predmetnih radnji za krivično delo iz člana 229. stav 2. KZ bila propisana kazna zatvora od jedne do pet godina, pa zastarelost krivičnog gonjenja za to krivično delo nastupa 2016. odnosno 2017. godine, a za krivično delo iz člana 359. stav 3. KZ koje je okrivljenima bilo stavljeno na teret prvobitnom optužnicom bila je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina te u tom slučaju zastarelost za to delo nastupa tek 2026. odnosno 2027. godine. Stoga neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Branilac u zahtevu navodi i da je izreka drugostepene presude nerazumljiva, da u obrazloženju te presude nisu navedeni dokazi na osnovu kojih je drugostepeni sud utvrdio radnje opisane u izreci, da su izostali razlozi u vezi sa ocenom o nalazu i mišljenju veštaka ... čime branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog iz koga je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.M. ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.