Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 837/24 od 31.01.2025. godine, delimično je usvojena žalba Drugog osnovog javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 1394/23 od 04.06.2024. godine je preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Beogradu okrivljenog AA za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je u preostalom delu žalba javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu odbijena kao neosnovana, a povodom žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 1394/23 od 04.06.2024. godine u delu koji se odnosi na trajanje mere bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom, koja je okrivljenom izrečena pobijanom presudom, tako što navedena mera bezbednosti ima trajati šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja izrečene mere. Istom presudom odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Đurđije Mrdović izjavljena protiv prvostepene presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog advokat Nemanja Vasiljević i advokat Đurđija Mrdović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine, ili samo drugostepenu presudu, a spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP jer je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon i to na taj način što je prilikom odlučivanja o žalbi Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, koja je podneta u pogledu krivične sankcije, smatrajući da je izrečena krivična sankcija u vidu uslovne osude blaga i da je prevelik značaj dat u olakšavajućim okolnostima u smislu odredbe člana 54. Krivičnog zakonika, drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio tako što je ustanovio da je prvostepenom presudom povređena odredba člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, čime je, po navodima branioca, učinjena i povreda odredbe člana 451. ZKP jer je drugostepeni sud presudu mogao ispitivati samo u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine. Imajući u vidu da je drugostepenom presudom okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, to osudom okrivljenog na kaznu zatvora u rasponu za krivično delo koje mu je stavljeno na teret nema povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, kako se to suprotno navodima u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Pored toga drugostepeni sud je ovlašćen da mimo navoda žalbe, ispituje ispunjenost uslova za primenu odredbe člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika, koja je imperativna zakonska norma.

Nadalje, pobijajući odluku o krivičnoj sankciji, branioci navode da je dozvoljeno ponavljanje postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu KPo4 58/21, čime suštinski ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje prilikom odmeravanja krivične sankcije od strane drugostepenog suda i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se ogleda ovako numerisana povreda, branioci ukazuju na pogrešnu ocenu iskaza svedoka, na nelogičnosti u iskazu oštećene i nedavanju jasnog obrazloženja zašto sud poklanja veru iskazu oštećene, osporavaju povrede koje je oštećena zadobila, način nastanka oguljotine koju je oštećena imala i činjenice da kada je otišla na prvi pregled nije navela da je davljena, niti je u nalazu konstatovano da postoje povrede na vratu, niti povreda desne podlaktice, a kojim navodima ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branioci dalje u podnetom zahtevu navode da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodeći da su razlozi presude protivrečni izreci, s obzirom da je izrekom presude okrivljeni osuđen da je kritičnom prilikom oštećenoj naneo laku telesnu povredu u vidu oguljotine desne podlaktice, koju povredu je konstatovao veštak dr. Miloš Jančić, dok u obrazloženju presude u potpunosti veru poklanja iskazu veštaka dr Ljubiše Božića, kojim je osporen nalaz dr Miloša Jančića.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje je imao u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupku koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnosti podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković