Viši sud u Smederevu presudom Kž1 51/16 od 12.04.2016. godine, odbio je kao neosnovanu, između ostalih, žalbu branioca okr. V.D., adv. mr M.R. i presudu Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 338/13 od 24.02.2016. godine, potvrdio.

Branilac okr. V.D., adv. mr M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i da ukine presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 338/13 od 24.02.2016. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 51/16 od 12.04.2016. godine, zbog povrede zakona jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.D. je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijajući pravnosnažnu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 103. i 104. KZ, ukazuje da je nakon izricanja prvostepene presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 338/13 od 24.02.2016. godine, kojom je okr. V.D. oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, a pre donošenja drugostepene presude Višeg suda u Smederevu Kž1 51/16 od 12.04.2016. godine, donošenjem koje je navedena prvostepena presuda postala pravnosnažna, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je okr. V.D. oglašen krivim prvostepenom presudom, prema činjeničnom opisu dela u izreci presude saglasno opisu u optužnom aktu, izvršeno je dana 27.03.2012. godine.

Za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ može se izreći novčana kazna ili zatvor do jedne godine, po Krivičnom zakoniku („Služben glasnik RS“ br. 121/12) važećem u vreme donošenja pobijanih presuda, koji se kao blaži za okrivljenog od zakona važećeg u vreme izvršenja dela, obavezno primenjuje u smislu odredbe člana 5. stav 2. KZ.

Odredbom člana 103. tačka 7) KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i činjenicu da je krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okr. V.D. optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom izvršeno dana 27.03.2012. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za to delo nastupila je 27.03.2016. godine.

Kako je drugostepena presuda Višeg suda u Smederevu donesena 12.04.2016. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, koja okolnost isključuje svaku dalju procesnu radnju u pravcu krivičnog gonjenja okrivljenog, to je po pravilnoj primeni krivičnog zakona (član 422. tačka 3) ZKP), optužba prema okr. V.D. za to krivično delo u žalbenom postupku morala biti odbijena i u tom smislu prvostepena presuda preinačena. To drugostepeni sud nije učinio već je prvostepenu presudu u odnosu na okr. V.D. potvrdio, što predstavlja povredu zakona iz 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 103. tačka 7) i 104. stav 6. KZ, na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.D. i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je, otklanjajući učinjenu povredu zakona, primenom člana 422. tačka 3) ZKP, prema okr. V.D. odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                            Janko Lazarević,s.r.