.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 705/2017
12.07.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene Milke Sretenović, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Ivana Bajazita, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 3K br.591/14 od 28.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.244/17 od 03.04.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 12. jula 2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Milke Sretenović – advokata Ivana Bajazita, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 3K br.591/14 od 28.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.244/17 od 03.04.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu 3K br.591/14 od 28.12.2016. godine, okrivljena Milka Sretenović oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. U ovu kaznu, na osnovu člana 63. stav 1. KZ, okrivljenoj je uračunato vreme provedeno na zadržavanju po rešenju VJT u Beogradu Kti br.571/13 od 22.10.2013. godine, koje joj se računa od 22.10.2013. do 24.10.2013. godine, kada je zadržavanje ukinuto.
Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ i člana 246. stav 7. ZKP, prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u stavu II izreke prvostepene presude.
Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi sa članom 261. stav 1. – 3. ZKP, okrivljena Milka Sretenović obavezana je da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 133.596,92 dinara kao i iznos od 10.000,00 dinara na ime paušala, sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.244/17 od 03.04.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljene Milke Sretenović – advokata Ivana Bajazita, a presuda Višeg suda u Beogradu 3K br.591/14 od 28.12.2016. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Milke Sretenović – advokat Ivan Bajazit, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.244/17 od 03.04.2017. godine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Imajući u vidu da branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, te bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP i povredu odredaba člana 447. stav 2. ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pri čemu ne ističe ni jednu povredu zakona koja je taksativno nabrojana u članu 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
