Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž3 3/16 od 08.04.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. D.I., advokata G.N. i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1103/15 od 04.11.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.I., adv. G.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1103/15 od 04.11.2015. godine i Kž3 3/16 od 08.04.2016. godine, zbog razloga predviđenih po članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celosti preinači navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu i potvrdi prvostepenu presudu Osnovnog suda u Lazarevcu K 368/12 od 17.07.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu odredaba čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.I., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.I. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da, pozivajući se na pravila o ocenjivanju dokaza i utvrđivanju činjenica sadržana u odredbama člana 16. stav 2, 4. i 5. ZKP osporava pravilnost ocene drugostepenog suda odbrane okrivljenog i izvedenih dokaza i činjenična utvrđenja i zaključke suda zasnovane na toj oceni. S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da drugostepeni sud zapisnike sa iskazima svedoka ili uopšte ne ceni ili ih ne ceni u delu u kojem idu u korist okrivljenom, uz sopstvenu analizu i ocenu iskaza svedoka oštećene B.T. i posebno kao suprotne iskazima svedoka policajaca o razlozima policijske intervencije kritičnom prilikom i iskaza svedoka M.J., naglašavajući deo istog da oštećena B.T. nije pokazivala znake uplašenosti, a u pogledu odbrane okrivljenog ističe da drugostepeni sud pridaje preveliki značaj promeni iskaza okrivljenog o manje bitnim činjenicama, a prenebregava odbranu okrivljenog da od oštećene nije oduzeo nikakav novac uz pretnju pištoljem i činjenicu da ni novac ni pištolj nisu pronađeni kod okrivljenog, dok činjenicu da je prošao određeni vremenski period od trenutka kada su oštećene pozvale policiju do dolaska policije, pogrešno ceni u smislu da ukazuje da je okrivljeni sakrio torbicu pre dolaska policije iako ni jednoj od izvedenih dokaza ne ukazuje da je okrivljeni tokom kritičnog događaja napuštao kafić i na taj način došao u mogućnost da sakrije torbicu.

Međutim, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbe člana 16. ZKP, odnosno zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.I. ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                    Janko Lazarević, s.r.