Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 78/21 od 15.03.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu i branioca okrivljenog Vladimira Jovanovića, advokata Ljiljane Babić Višekrune, a presuda Višeg suda u Pančevu K 14/20 od 26.11.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vladimira Jovanovića, advokat Ljiljana Babić Višekruna, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili u celini ili delimično preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenom „smanji određenu kaznu ili utvrdi povredu zakona“.

Branilac okrivljenog Vladimira Jovanovića, advokat Ljiljana Babić Višekruna, u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 5. stav 2. KZ zbog toga što u pogledu krivičnog dela iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ u vezi člana 30. KZ za koje je okrivljeni Vladimir Jovanović oglašen krivim, nisu primenili zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Prema navodima zahteva, krivično delo za koje je okrivljeni osuđen izvršeno je 17.01.2019. godine odnosno u vreme kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ broj 85/95, 88/05 - ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 11/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16), koji se shodno članu 5. KZ jedino mogao primeniti na okrivljenog i na osnovu kog se u skladu sa članovima 30, 56. stav 1. i 57. stav 1. KZ, okrivljenom mogla ublažiti kazna posebno imajući u vidu da u članu 57. stav 2. taj zakon nije propisivao da se za krivično delo iz člana 114. KZ ne može ublažiti kazna. Povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, prema navodima zahteva, prvostepeni sud je učinio kada je pozivajući se na Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS" broj 35/19) koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine, u obrazloženju presude naveo da se shodno odredbi člana 57. KZ okrivljenom ne može ublažiti kazna za navedeno krivično delo. Primenjivanjem odredbi Krivičnog zakonika koji je donet nakon izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen, nižestepeni sudovi su povredili zakon na štetu okrivljenog. Pored navedenog, branilac u zahtevu ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodeći da je izreka drugostepene presude nejasna i kontradiktorna obrazloženju i da presuda ne sadrži dovoljne razloge koji potvrđuju osnovanost visine kazne.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Odredbom člana 5. KZ regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva tako što je članom 5. stav 1. KZ propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a odredbom člana 5. stav 2. KZ je propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju okrivljeni Vladimir Jovanović pravnosnažno je osuđen zbog krivičnog dela iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ u vezi člana 30. KZ koje je izvršio 17.01.2019. godine kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 30.11.2019. godine) kojim je za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. KZ propisana kazna od najmanje deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Odredbom člana 30. stav 2. KZ, koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, propisano je da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo ili ublaženom kaznom, dok je odredbom člana 57. stav 3. KZ propisano da se ne može ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za istovrsno krivično delo.

Do vremena presuđenja krivični zakon je izmenjen Zakonom i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.35/19 koji se primenjuje od 01.12.2019. godine) pa je tako između ostalog, za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. KZ propisana kazna od najmanje deset godina zatvora ili doživotni zatvor. Navedenim zakonom odredba člana 30. KZ nije izmenjena dok je odredba člana 57. stav 2. izmenjena tako što je, između ostalog, propisano da se ne može ublažiti kazna za krivično delo iz člana 114. KZ i tako što je u stavu 3. propisano da se ne može ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto ili istovrsno krivično delo.

Neosnovano se u zahtevu ukazuje da je prvostepeni sud primenio odredbu člana 57. stav 2. KZ koji se primenjuje od 01.12.2019. godine kojim je u niz krivičnih dela za koje nije moguće ublažavanje kazne uključeno i krivično delo iz člana 114. KZ, a koja odredba nije postojala u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela. Ovo zbog toga što sud, prilikom odmeravanja kazne nije primenio odredbu člana 57. stav 2. KZ što je vidljivo iz izreke prvostepene presude.

Odredba člana 57. KZ određuje granice ublažavanja kazne, a stav 3. ove odredbe nije menjan u odnosu na nemogućnost ublažavanja kazne licu osuđivanom za istovrsno krivično delo, te delimičnim citiranjem odredbe člana 57. u obrazloženju prvostepene presude nije učinjena povreda odredbe člana 5. KZ.

Iz spisa predmeta i izreke pravnosnaže prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Vladimir Jovanović ranije osuđivan i to: dva puta zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. KZ, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ i zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, odnosno zbog krivičnog dela koje je istovrsno krivičnom delu za koje je pravnosnažno osuđen pobijanim presudama.

Ranija osuđivanost okrivljenog Vladimira Jovanovića, zbog krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ koje je istovrsno krivičnom delu iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ u vezi člana 30. KZ za koje je pravnosnažno osuđen pobijanim presudama, isključuje mogućnost ublažavanja kazne, u smislu citirane odredbe člana 57. stav 3. KZ i to bez obzira da li je u konkretnom slučaju primenjen Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ broj 72/09) ili Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.35/19), te su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Ovo sve tim pre ukoliko se ima u vidu da je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, odnosno kaznu koja je i u vreme izvršenja, a i naknadnim izmenama Krivičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br.35/19), propisana kao poseban minimum za krivično delo iz člana 114. KZ te su stoga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su nižestepeni sudovi učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ na štetu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Jovanovića takođe ukazuje, s obzirom na to da ista ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić