Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Radivojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, te da u smislu odredabe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pobijane presude odlaže, odnosno prekida.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži nameru omalovažavanja, te da kod nedostatka ovog bitnog - subjektivnog elementa predmetnog krivičnog dela, nema ni krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, i to da je okrivljeni AA kritičnom prilikom, na autobuskom stajalištu koje se nalazi na Trgu ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, želevši njegovo izvršenje, pred većim brojem ljudi koji su bili prisutni na autobuskom stajalištu, privatnu tužilju sa leđa udario otvorenom šakom desne ruke u predelu glave, slepoočno desno, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog je pravnosnažno oglašen krivim.

Zaštitni objekat kod krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili poniženje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, a za radnju predmetnog krivičnog dela nije neophodno da izreka presude sadrži nameru omalovažavanja, te stoga ona i ne mora biti obuhvaćena izrekom presude, osim u slučajevima iz člana 170. stav 4. u vezi stava 1. do 3. KZ, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Kako se, dakle, u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz stava 4. člana 170. KZ, to namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, pri čemu je u potpunosti opisan umišljaj - kao subjetivni element krivičnog dela, za koje okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, a suprotni navodi branioca okrivljenog, izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ocenjuju se neosnovanim.

Neosnovani su i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela već bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. KZ. Ovo stoga što iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni inkriminisanim radnjama sa umišljajem izrazio nepoštovanje, odnosno poniženje dostojanstva ličnosti privatne tužilje, a koje su bile podobne da uvrede privatnu tužilju i objektivno su kod nje mogle prouzrokovati osećanje omalovažavanja njene ličnosti.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz član 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev obačen je kao nedozvoljen, obzirom da branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede odredaba člana 501. stav 1. ZKP, a iz kojih sve razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić