U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Veska Krstajića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. D.R., zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte bezbednosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. L.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 479/14 od 21.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 116/16 od 07.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 14.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 479/14 od 21.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 116/16 od 07.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu K 479/14 od 21.09.2015. godine, okr. D.R. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, a okr. I.O. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.

Odlučujući o žalbi branioca okr. D.R., Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 116/16 od 07.03.2016. godine, usvojio žalbu branioca i u pogledu odluke o kazni preinačio prvostepenu presudu, tako što je okrivljenog D.R., za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje na adresi ... u H., i odredio da će se, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od po 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne izdržava u zatvoru, dok je u preostalom delu žalba branioca odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih prvnosnažnih presuda branilac okr. D.R., adv. L.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 438. stav 1. tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi povredili zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo – član 439. tačka 1. ZKP, s obzirom da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret odnosno da ne postoji uzročno posledična veza između radnji okrivljenog i tragičnog povređivanja i smrtnog ishoda kod pok. V.D.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, imajući u vidu da činjenični opis radnji okrivljenog dat u izreci prvostepene presude, a naime da je okrivljeni D.R., koji se nalazio na mestu suvozača u putničkom vozilu, u stanju kada je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila redukovana ali ne u bitnoj meri, opšte opasnom radnjom, iz nehata, izazvao opasnost za život i telo ljudi, na taj način što je ... u trenutku kada je video da je okr. I.O. uhvatio bankinu sa desne strane puta, uhvatio desnom rukom volan automobila okrenuvši ga u desnu stranu a zatim ga naglo pustio, iako je mogao biti svestan da ovakom njegovom radnjom može izazvati opasnost po telo ljudi ali je olako držao da do toga neće doći, te je zajedničkim radnjama oba okrivljena lica došlo do naglog skretanja vozila na levu stranu puta, usled čega je došlo do udara vozila u zaštitnu ogradu mosta, a zatim i do sletanja vozila ... sadrži sva bitna, kako subjektivna tako i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv opošte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, za koje je okr. D.R. oglašen krivim, pa stoga neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu - na iskazu okrivljenog D.R. koji je dao u svojstvu svedoka kod istražnog sudije dana 18.08.2011. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, imajući u vidu da iskaz okr. D.R. koji je dao kod istražnog sudije u svojstvu svedoka nije ni izveden kao dokaz niti je na tom iskazu odluka zasnovana. Okrivljeni je na glavnom pretresu izjavio da je razumeo optužnicu i da će svoju odbranu dati u prisustvu branioca koga je angažovao, a zatim i da ostaje pri ranije datoj izjavi. To, međutim, ne znači da je presuda zasnovana na iskazu okrivljenog koji je dao u svojstvu svedoka, već je cenjena njegova odbrana sa glavnog pretresa kada je okrivljeni izjavio da ostaje kod date izjave, bez izmena, a uz dopunu tog iskaza, kojom je u suštini ponovio svoj ranije dat iskaz. Stoga neosnovano branilac u zahtevu ukazuje i na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je na štetu okrivljenog povređen zakon i to u odredbama člana 438. stav 1. tačka 7) do 10) i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, međutim, u obrazloženju zahteva, ne ukazuje u čemu se navedene povrede sastoje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.