- čime je izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakona, pa mu Vrhovni kasacioni sud primenom članova 4. stav 2, člana 42, člana 45. i 54, člana 64, 65. i 66. Krivičnog zakonika izriče

USLOVNU OSUDU

tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 30 dana i istovremeno određuje da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. U slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom se u utvrđenu kaznu zatvora ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.12.2019. godine do 19.12.2019. godine, shodno članu 63. Krivičnog zakonika.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Marić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-104/20 od 29.09.2020. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1-270/20 od 02.04.2021. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-104/20 od 29.09.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakona za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana i istovremeno određeno da se kazna zatvora neće izvršiti, ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u smislu člana 63. Krivičnog zakonika, u slučaju opozivanja uslovne osude, okrivljenom će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.12.2019. godine do 19.12.2019. godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka te da plati Osnovnom javnom tužilaštvu Stara Pazova iznos od 25.764,00 dinara i sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1-270/20 od 02.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Marić i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-104/20 od 29.09.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Aleksandra Marić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP (očiglednom omaškom navedeno tačka 12) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan u delu kojim se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u odnosu na ukazane povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP neosnovan, a u preostalom delu nedozvoljen (član 438. stav 1. tačka 11) ZKP).

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prekoračena optužba na štetu okrivljenog na taj način što je dodata nova radnja izvršenja krivičnog dela u izreku presude, za koju radnju se optužbom okrivljeni ne tereti.

Odredbom člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo oduzimanje maloletnog lica čini onaj ko maloletno lice protivpravno zadrži ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustavnove, kojima je ono povereno ili onemogućava izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu.

Dakle, radnja ovog krivičnog dela predstavlja protivpravno zadržavanje ili oduzimanje maloletnog lica, ili onemogućavanje izvršenja odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu, što ukazuje da je radnja alternativno postavljena. Iz spisa predmeta utvrđuje se da predmet optužbe nije bila radnja „protivpravno zadržao“, već je u izreku prvostepene presude dodata radnja izvršenja protivpravno zadržavanje, te kako se za tu radnju okrivljeni ne tereti, to je optužba prekoračena i u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osnovan.

Samim tim, kako je druga alternativno određena radnja izvršenja ovog krivičnog dela okrivljenom dodata izrekom prvostepene presude i na taj način je prekoračena optužba, Vrhovni kasacioni sud je u tom delu usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pravnosnažne pobijane presude te okrivljenog oglasio krivim za oduzimanje maloletnog deteta od majke kojoj je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, kako je to navedeno u izreci ove presude, jer se u tim radnjama stiču zakonska obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.

Odlučujući o krivičnoj sankciji, Vrhovni kasacioni sud je primenom članova 4, 54, 64, 65. i 66. Krivičnog zakonika, okrivljenom izrekao uslovnu osudu tako što mu utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 dana sa vremenom proveravanja od 1 godine, pri čemu je Vrhovni kasacioni sud prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije uzeo u obzir sve utvrđene okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, pa je okrivljenom izrekao uslovnu osudu sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 30 dana i vremenom proveravanja 1 godine, našavši da je ista primerena vrsti i težini izvršenog krivičnog dela i da će se u svemu postići svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha uslovne osude.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati. Prilikom obrazlaganja istaknute povrede, branilac ukazuje da je najpre okrivljenom povređeno pravo na obaveznu odbranu iz člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, kao i pravo da njegov branilac prisustvuje saslušanju svedoka (član 300. stav 1. ZKP i član 33. stav 5. Ustava Republike Srbije), pa je dokaz – iskaz oštećene dat bez prisustva branioca okrivljenog nezakonit i na takvom dokazu se presuda ne može zasnivati, već se isti zapisnik morao izuzeti iz spisa predmeta.

Po braniočevim navodima iznetim u zahtevu prvostepeni sud presudu zasniva skoro isključivo na iskazu oštećene DD, datom pred Osnovnim javnim tužiocem dana 17.12.2019. godine, te iako je okrivljeni pritvoren dana 17.12.2019. godine i u pritvoru je bio do 19.12.2019. godine, u momentu lišenja slobode morao je imati branioca koga je prema odredbi člana 300. stav 1. ZKP, javni tužilac morao zajedno sa okrivljenim da obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka - oštećene DD. Samim tim, kako okrivljeni i branilac nisu bili obavešteni i nisu prisustvovali ispitivanju svedoka-oštećene, okrivljenom je uskraćeno pravo da sam ili preko branioca ispituje svedoka na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je usled nedostupnosti okrivljenog AA, Osnovni javni tužilac dana 31.10.2019. godine podneo zahtev sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Staroj Pazovi za davanje odobrenja za ispitivanje svedoka- oštećene DD i da je 14.11.2019. godine sudija za prethodni postupak odobrenje dao. S obzirom da je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kpp-24/19 od 03.10.2019. godine prema okrivljenom AA određen pritvor i raspisana poternica, postupajući po istoj, dana 17.12.2019. godine pronađen je od strane policijskih službenika Policijske stanice Stara Pazova i smešten u pritvor KPZ Sremska Mitrovica. Nakon toga, 18.12.2019. godine na osnovu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljenom AA postavljen je branilac po službenoj dužnosti, advokat Aleksandra Marić, sa obrazloženjem da javni tužilac protiv okrivljenog vodi istragu zbog krivičnog dela nasilje uporodici iz člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika (KZ) i krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ, pa kako je za krivično delo iz člana 194. stav 3. KZ propisana kazna zatvora od 2 do 10 godina to je odbrana obavezna u smislu člana 74 stav 1 tačka 2) ZKP.

Samim tim, kako je u ovom slučaju odbrana obavezna od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja postupka, a prvo saslušanje je zakazano za 19.12.2019. godine, to nije učinjena povreda člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP. Usled toga što je branilac po službenoj dužnosti okrivljenom postavljen 18.12.2019. godine, isti nije mogao biti pozvan na ispitivanje svedoka pred javnim tužiocem, jer u trenutku zakazanog ispitivanja nije ni bio postavljen, a kako u smislu člana 300. stav 6. ZKP javni tužilac može da preduzme ispitivanje svedoka po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak i u slučaju da poziv okrivljenom i njegovom braniocu nije dostavljen, to je prvostepeni sud u svakom slučaju u svemu postupio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga branilac u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona u tom smislu što nije primenjena odredba člana 191. stav 5. Krivičnog zakonika, shodno kojoj učinilac dela koji dobrovoljno preda maloletno lice licu ili ustanovi kome je ono povereno ili omogući izvršenje odluke o poveravanju maloletnog lica sud može osloboditi kazne, pa sud iako je imao sve uslove da okrivljenog oslobodi od kazne to nije učinio, na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, čime u suštini branilac ukazuje na povredu krivičnnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Ovo stoga što je članom 191. stav 5. KZ, kako je napred navedeno, predviđen kao fakultativni osnov za oslobađanje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1, 2. i 4. člana 191. KZ, odnosno samo mogućnost, ali ne i obaveza suda da okrivljenog oslobodi u slučaju kada okrivljeni dobrovoljno preda maloletno lice, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe. Polazeći od navedenog izricanjem okrivljenom uslovne osude i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana sa vremenom proveravanja od 1 godine, krivična sankcija je odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo, pa su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva da je pobijanim presudama odlukom o krivičnoj sankciji u odnosu na krivično delo iz člana 191. stav 1. KZ povređen zakon.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje se i da je u izreci prvostepene presude nerazumljivo vreme izvršenja krivičnog dela, jer se najpre navodi period od 26.05.2015. godine do 26.06.2015. godine, a potom dan 26.05.2015. godine kao dan oduzimanja maloletnog lica od majke DD od strane okrivljenog, pa nekonkretizovanjem vremena izvršenja krivičnog dela izreka je nerazumljiva i na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako napred citiranim članom koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u prvom stavu izreke presude, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić