Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.216/26 od 15.04.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Šidu K br.1/2025 od 16.12.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Bojan Grubanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude u delu u kojem je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnih dela iz člana 137. stav 1. KZ i iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela iz člana 137. stav 1. KZ i iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i izreći mu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca. U dopuni zahteva, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja, navodi odredbu člana 488. stav 3. ZKP, sa predlogom da se odloži izvršenje kazne koja je okrivljenom izrečena presudom Osnovnog suda u Šidu KV 45/26 od 15. 05.2026. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izreka pravnosnažne presude u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika ne sadrži činjenični opis da je pretnja upućena oštećenom u vezi sa poslom policajca, pa imajući u vidu da je to bitni element ovog krivičnog dela i da se u izreci presude mora eksplicitno navesti „u vezi sa poslovima koje obavlja“, što je prvostepeni sud propustio da učini, to je prema stavu branioca pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439 tačka 2. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439 tačka 1. ZKP, Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo ugrožavanje sigurnosti čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. propisano kažnjavanje onog ko krivično delo delo iz stava 1. ovog člana učini, između ostalih, prema policijskom službeniku.

Iz izreke pravnosnažne presude, proizilazi da je okrivljeni AA dana 03.01.2025. godine, u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ugrozio sigurnost oštećenog GG, zaposlenog kao policijskog službenika u Policijskoj stanici u Šidu, pretnjom da će napasti na njegov život i delo, na taj način što je od svedoka DD tražio broj telefona oštećenog, koji mu svedok nije dao, da bi nakon toga u prepisci sa svedokom putem aplikacije „mesendžer“ okrivljeni uputio pretnje oštećenom, bliže opisane u izreci prvostepene presude, pored ostalog da ''ako ode na robiju, otići će nečija glava'' a nakon toga je u telefonskom razgovoru sa DD uputio pretnju oštećenom tako što je rekao da će ubiti oštećenog GG, o čemu je svedok DD obavestio oštećenog i putem poruka prosledio skrin-šot slike dopisivanja između njega i okrivljenog AA, a usled kojih pretnji se oštećeni GG uplašio za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, pri čemu je okrivljeni bio svestan zabranjenosti svog dela.

Imajući u vidu navedeno, to po oceni Vrhovnog suda iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom na opisani način, preduzeo radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, kojom je ugrozio sigurnost policijskog službenika – oštećenog GG pretnjom da će napasti na njegov život i telo. Pri tome, nije od značaja činjenica da izreka presude ne sadrži navode „u vezi sa poslovima koje obavlja“, obzirom da je u izreci jasno navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom upućivao pretnje oštećenom GG koji je zaposlen kao policijski službenik u Policijskoj stanici u Šidu, dok iz sadržine pretnji jasno proizilazi da su pretnje oštećenom upućene u vezi sa poslom koji obavlja.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da u odnosu na krivično delo iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovani.

U delu u kojem se istim zahtevom ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. u vezi člana 33. KZ, Vrhovni sud je podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Ovo stoga što branilac u podnetom zahtevu ne navodi konkretno na koji način je u pogledu ovog krivičnog dela učinjena navedena povreda zakona, već s tim u vezi u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da prilikom donošenja odluke prvostepeni sud nije utvrdio da je u konkretnom slučaju primarni cilj okrivljenog bilo ponižavanje i vređanje ljudskog dostojanstva oštećenog VV i polemiše se sa postojanjem motiva kod obojice okrivljenih u vezi preduzimanja inkriminisanih radnji prema oštećenom, pa kako zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP okrivljenima nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Vrhovni sud je i dopunu zahteva odbacio kao nedozvoljenu, imajući u vidu da u dopuni branilac ne navodi nijednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, niti se dopuna odnosi na pobijane pravnosnažne presude, već se traži odlaganje presude koja je doneta u drugom postupku, nakon donošenja predmetne pravnosnažne presude.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem su zahtev i dopuna zahteva odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković