.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 718/2026
18.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Nemanjom Simićevićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela protivpravno useljenje iz člana 219. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine i pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž2 115/26 od 17.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2026. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine i pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž2 115/26 od 17.03.2026. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio krivično delo protivpravno useljenje iz člana 219. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.02.2025. godine do 13.02.2025. godine, tako što je izjednačen jedan dan pritvora i hiljadu dinara novčane kazne, te okrivljenom ostalo da ostatak kazne od 199.000,00 dinara plati sudu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim što kazna ne može biti duža od šest meseci. O troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu je odlučeno na način bliže opisan u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 129/25 od 30.09.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine.
Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv.br.65/26 od 27.01.2026. godine osuđenom AA je neplaćena novčana kazna u iznosu od 199.000,00 dinara na koju je osuđen presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine, zamenjena kaznom zatvora u trajanju od šest meseci, te određeno da ukoliko osuđeni plati u celosti novčanu kaznu, izvršenje kazne će se obustaviti, a ukoliko plati samo deo novčane kazne, ostatak će se srazmerno zameniti kaznom zatvora.
Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž2 115/26 od 17.03.2026. godine je odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv.br.65/26 od 27.01.2026. godine.
Protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K.br.538/24 od 27.03.2025. godine i pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž2 115/26 od 17.03.2026. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo okrivljeni AA, bez formalnog označavanja koja odredba zakona je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane odluke i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni sud našao da je njegov zahtev, u smislu navedene zakonske odredbe, nedozvoljen.
Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 3. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nemanja Simićević,s.r. Svetlana Tomić Jokić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
