Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Jeknića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br.304/19 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 740/25 od 30.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Jeknića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br.304/19 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 740/25 od 30.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 7K.br.304/19 od 31.03.2025. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Oštećeni „EMDE trading“ s.r.o. iz Slovačke i oštećeni BB su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Okrivljeni AA je zajedno sa okrivljenim VV obavezan da oštećenima solidarno plati troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem. Okrivljeni je obavezan i da plati sudu troškove krivičnog postupka i sudski paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 740/25 od 30.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i branioca okrivljenih AA i VV, advokata Jadranka Kecmana, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br.304/19 od 31.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Žarko Jeknić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presude Višeg suda u Beogradu 7K.br.304/19 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 740/25 od 30.09.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA je kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, te da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu između dva privredna društva. Međutim, branilac okrivljenog svojim daljim navodima kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede zakona, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama, uz isticanje da iz izvedenih dokaza ne proizilazi činjenično utvrđenje suda da su okrivljeni predmetne traktore zadržali za sebe i time pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji sud navodi u pobijanim presudama, a takođe ne proizilazi ni postojanje prethodnog dogovora između okrivljenih i postojanje umišljaja za izvršenje predmetnog krivičnog dela, a koji svi navodi branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima u ovom delu ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, budući da je nerazumljivo i nejasno u čemu se ogleda iskorišćavanje položaja odgovornog lica od strane okrivljenog AA i pribavljanje za sebe protivpravne imovinske koristi, a takođe je nejasno i koji blanketni propis je u konkretnom slučaju svojim postupanjem povredio ovaj okrivljeni.

Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Jeknića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković