Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okr. Z.S., adv. V.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak ili da iste preinači i prema okr. Z.S. odbije optužbu ili ga oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.S., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u izreku prvostepene presude dodata formulacija: „pri čemu nije išao za tim da pribavi malu imovinsku korist“, koja nije bila sadržana u opisu radnje izvršenja u optužnom aktu, čime je prvostepeni sud prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepenom presudom nije prekoračena optužba unošenjem navedene formulacije u izreku prvostepene presude.

Naime, činjenični opis radnji izvršenja dat u izreci prvostepene presude u okviru je opisa radnji datog u preciziranom optužnom aktu, s tim što je u tom aktu naveden iznos od 54.715,50 dinara kao visina pribavljene protivpravne imovinske koristi. Navedeni iznos za znatno prelazi iznos od 15.000,00 dinara, što se ni po Krivičnim zakoniku važećem u vreme izvršenja krivičnog dela, niti po sada važećem Krivičnom zakoniku ne može smatrati sitnom krađom, kako to neosnovano branilac navodi u zahtevu. Tačno je da u optužnom aktu nije bilo navedeno da okrivljeni nije išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, ali to nije ni bilo potrebno s obzirom na iznos koji više od tri puta prevazilazi iznos od 15.000,00 dinara.

Stoga neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP. Na istu povredu zakona branilac je ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 3 u četvrtom stavu dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i na iste, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da okrivljeni nije ni imao nameru pribavljanja veće nego manje imovinske koristi te da se u njegovim radnjama eventualno stiču elemetni krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. KZ, a ne teške krađe.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, činjnica da je okrivljeni oduzete predmete prodao za 5.810,00 dinara sama po sebi ne ukazuje da je okrivljeni išao za tim da pribavi malu imovinsku korist (što je neophodno za kvalifikaciju dela kao sitna krađa), imajući u vidu da je oduzeo veliku količinu gvožđa i aluminijuma (preko 300 kilograma) čija je vrednost znatno veća od vrednosti koju isplaćuju otkupljivači sekundarnih sirovina. Imajući u vidu i način izvršenja krađe – obijanjem katanca na kapiji ograde dvorišta a zatim i katanca kojim su bila obezbeđena vrata radionice u istom dvorištu, u radnjama okrivljenog stekla su se sva bitna obeležja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, kako su to pravilno zaključili sudovi u redovnom postupku. Stoga se neosnovano zahtevom branioca okr. Z.S. ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Navodima da u toku postupka nije utvrđeno niti bilo kojim dokazom potvrđeno da je okrivljeni preduzeo radnju obijanja, da prvostepeni sud nije pravilno cenio odbranu okrivljenog, da ne postoji identifikacija predmeta koje je okrivljeni predao u preduzeću „D. T.“ ... u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom a navodima da prvostepena presuda ne sadrži razloge u pogledu činjenice koje se tiču radnje obijanja, a da drugostepena presuda ne sadrži razloge o umišljaju okrivljenog, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Međutim, činjenično stanje i navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva. Ocenivši iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.S. u celini neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.