U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Veska Krstajića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.S., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. N.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 156/15 od 06.10.2015. godine, ispravljene rešenjem 29.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 14.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 156/15 od 06.10.2015. godine, ispravljene rešenjem istog suda K godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 156/15 od 06.10.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda K 156/15 od 16.11.2015. godine, okr. M.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje delo mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učino novo krivično delo.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog Viši sud u Jagodini je potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih prvnosnažnih presuda branilac okr. N.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ne opredeljuje konkretnu povredu zakona zbog koje podnosi zahtv za zaštitu zakonitosti, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da se oštećeni kritičnom prilikom uplašio za bezbednost svoje imovine iz čega proizilazi da pretnja nije upućena oštećenom odnosno njegovom životu i telu, već imovini, takva pretnja se ne može smatrati pretnjom u smislu člana 138. stav 1. KZ, tako da u radnjama okrivljenog ne postoji bitan element predmetnog krivičnog dela, pretnja da će napasti na život ili telo oštećenog ili njemu bliskog lica, proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih raloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život i telo tog lica ili njemu bliskog lica. Predmetno krivično delo izvršeno je kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti, pri čemu je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Iz činjeničnog opisa radnje okrivljenog datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Naime, pretnja koju je okrivljeni uputio oštećenom kritičnom prilikom predstavlja neposrednu pretnju, koja ima karakter ozbiljne pretnje („frcnu ću ti šibicu i izgorećeš i ti ...“) koja je kod oštećenog, u sklopu poremećenih odnosa između njega o okrivljenog, izazvala osećaj ugroženosti, što je dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela. Prema tome, radnjama opisanim u izreci prvostepene presude okrivljeni je ostvario sva objektivna obeležja dela koja se odnose na radnje upućivanja oštećenom konkretne pretnje napadom na njegov život (bliže opisane u izreci prvostepene presude), koje su objektivno podobne da kod oštećenog izazovu osećaj straha i nesigurnosti, kao i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, pri čemu je bez značaja činjenica na koju branilac insistira u podnetom zahtevu da je pretnja bila upućena i u odnosu na imovinu oštećenog.

Ocenivši iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.