Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke, pa je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Đ. je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, ističući da je okrivljeni zavisnik od opojne droge, što je utvrđeno odgovarajućim veštačenjem, da je opojnu drogu nabavio i držao za sopstvene potrebe uz posebnu napomenu da je droga bila relativno lošeg kvaliteta sa primesama nečistoće, da prilikom pretresa kuće okrivljenog nije pronađen pribor za razmeravanje opojne droge niti ambalaža za pakovanje iste radi prodaje, te se sve svodi na pretpostavku prodaje koja nije dokazana, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 2) ZKP), ali suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (ocena dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.