U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Miroljuba Tomića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić i advokata po službenoj dužnosti Slađane Đurković, oba podneta protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019.godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slađane Đuričković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine, okrivljena BB i okrivljeni AA oglašeni su krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je okrivljenoj izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u periodu od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenoj BB će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme koje je provela u pritvoru od 11.09.2017. do 27.09.2017. godine.

Okrivljeni AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.09.2017. do 07.12.2017. godine. Okrivljeni su obavezani da sudu plate na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka solidarno iznos od 2.867,02 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru da plate solidarno iznos od 16.613,92 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni Grad Zaječar preko Gradskog javnog pravobranilaštva upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene BB, advokata Nebojše Granića i Miroljuba Trajkovića i branioca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić i presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Nataša Tošić i to, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredbe člana 37. stav 2. u vezi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „poništi presudu Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019.godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 383/17 od 07.12.2017. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje“,

- branilac okrivljenog AA, advokat Slađana Đuričković, po službenoj dužnosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nataše Tošić, u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevima branilaca okrivljenog AA, pa je našao:

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić, neosnovan, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slađane Đuričković, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nataša Tošić, u podnetom zahtevu navodi da ne postoje elementi bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret, jer isti nije imao svojstvo službenog lica, niti je sebi ili drugome pribavio imovinsku korist niti oštetio treća lica, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Sledstveno iznetom, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno je određena i može se sastojati u iskorišćavanju službenog lica službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili ne vršenju službene dužnosti.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno nanošenju štete ili težoj povredi prava drugog, od čije visine ili težine zavisi i propisana kazna za ovo krivično delo.

Ovo krivično delo okrivljeni može izvršiti isključivo sa direktnim umišljajem, kao oblikom krivice.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 2. KZ propisan je pojam službenog lica kojim je, između ostalog, definisano da se izabranim licem smatra i lice u organu lokalne samouprave.

Dakle, iz ove zakonske odredbe jasno proizilazi da izabrano lice u organu lokalne samouprave ima svojstvo službenog lica.

Kako je sud u izreci pravnosnažne presude naveo da je okrivljeni AA kao službeno lice, postupajući u svojstvu predsednika Skupštine grada ..., sa umišljajem prekoračio granice svog službenog ovlašćenja i na taj način prouzrokovao nastupanje zabranjene posledice, a kako je sve to opisano u izreci pravnosnažne presude to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Nataše Tošić, da je sudija Višeg suda u Zaječaru VV koji je član veća koje je donelo drugostepenu odluku Kž1 43/18 dana 19.02.2019. godine, venčani kum postupajućem tužiocu u ovom krivičnom predmetu – GG, odnosno njegovoj ćerki i zetu – DD i ĐĐ, zbog čega je morao biti izuzet od sudijske dužnost u ovom predmetu, pa proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je, u tački 4), da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se pozivaju branioci okrivljenog u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se morao obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1) ZKP.

U konkretnom slučaju, nije reč o nekoj od navedenih procesnih situacija, već branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u suštini, izloženim navodima zahteva, a u vezi sa tim učestvovanjem sudije VV u svojstvu člana veća prilikom donošenja drugostepene presude, ukazuje na postojanje razloga na sumnju u nepristrasnost sudije (37. stav 2. ZKP), odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, koja nije zakonom predviđen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog AA, advokat Nataša Tošić u zahtevu ukazuje da je sud pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i to pre svega iskaza saslušanih svedoka koji nisu potvrdili navode odbrane okrivljenog, kao i nepravilnom ocenom nalaza i mišljenja veštaka Novice Jovanovića, izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni AA izvršio predmetno krivično delo. Takođe, branilac u zahtevu navodi da između okrivljenog AA i okrivljene BB nije postojalo saizvršilaštvo, obzirom da telefonski razgovor između dva lica ne mogu predstavljati saizvršilaštvo isticanjem da isti nisu vođeni sa ciljem da se izvrši krivično delo.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je izricanjem mere zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije i oduzimanjem pasoša istome oduzeto pravo na rad, odnosno pravo na bavljenje političkom delatnošću, zbog nemogućnosti odlaska na sastanke i razgovore sa licima iz dijaspore, što je dovelo do onemogućavanja okrivljenog da ostvari prihode kako za sopstvenu tako i za egzistenciju svoje porodice.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u svojstvu saizvršioca u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se oblik saučesništva – u ovom slučaju saizvršilaštva, u svakom konkretnom slučaju mora utvrđivati, zbog čega postojanje istoga predstavlja činjenično pitanje.

Međutim, kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja dozvoljen zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci pod I ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je kao nedozvoljen odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slađane Đuričković po službenoj dužnosti, podnet protiv napred navedenih pravnosnažnih presude, kao nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 483. stav 1.ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je odredbom stava 3. istog člana propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Odredbom člana 246. stav 3. ZKP, propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom se izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi.

Kako se iz spisa predmeta i to rešenja Osnovnog suda u Zaječaru VIII-Su-49/2019- 36 od 28.05.2019. godine utvrđuje da je advokat Slađana Đuričković iz ..., postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, radi uručenja pravnosnažne presude Višeg suda u Zaječaru Kž1 43/18 od 19.02.2019. godine, to branilac po službenoj dužnosti koja je postavljena za prijem pismena, advokat Slađana Đuričković, shodno citiranim zakonskim odredbama, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci pod II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić