Na osnovu člana 87. Krivičnog zakonika od okrivljenog je oduzet mobilni telefon, bliže označen u izreci presude, koji će se nakon pravnosnažnosti presude predati Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 108.232,00 dinara, koji se odnose na troškove veštačenja i na troškove odbrane po službenoj dužnosti, a na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 794/22 od 18.10.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, pa je okrivljeni obavezan da na ime troškova krivičnog postupka koji se odnose na troškove veštačenja i na troškove odbrane po službenoj dužnosti, plati Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu iznos od 108.232,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Đorđa Bursaća, advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 4) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oglasi krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, za koje će mu izreći novčanu kaznu ili kaznu zatvora u kraćem trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Bursaća, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Đorđa Bursaća, advokat Milan Latinović, u zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da iz izreke presude ne proizilazi nijedna od alternativno propisanih radnji krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, a posebno ne radnja neovlašćenog držanja opojne droge radi prodaje, obzirom da je u izreci navedena samo vrsta i količina opojne droge koja je pronađena u stanu, bez navođenja okolnosti iz kojih proizilazi da se ta droga drži radi prodaje.

Iz daljih navoda zahteva suštinski proizilazi stav branioca da okrivljeni opojnu drogu nije držao radi prodaje, pa imajući u vidu i predlog zahteva – da se okrivljeni oglasi krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, iako numerički ne označava, branilac podnetim zahtevom ukazuje da su radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakona, jer se u istima stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Bursaća, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni je u vreme i na mestu bliže opredeljenom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu, u količini i vrsti detaljno navedenoj u izreci presude, kao i dve digitalne vage za precizno merenje količine opojne droge radi pripremanja iste za prodaju i dva mobilna telefona, koje je koristio radi dogovaranja o prodaji opojne droge i novac u iznosu od 10.000,00 dinara, koji je pribavljen prodajom opojne droge, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i imao je svest o zabranjenosti svoga dela.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Đorđa Bursaća stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni – neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i subjektivna obeležja krivičnog dela, koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Kako opisane radnje koje je okrivljeni Đorđe Bursać preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu, branilac kao razlog podnošenja istog, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, istaknutu povredu zakona branilac obrazlaže navodima kojima ukazuje na propust suda da nakon što je obezbedio prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu, stavi van snage rešenje o suđenju u odsustvu, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. U vezi sa tim, branilac nadalje ukazuje da je sud bio u obavezi da u takvoj situaciji okrivljenom predoči sadržinu prethodno izvedenih dokaza uz pribavljanje njegove saglasnosti za čitanje iskaza ranije ispitanih svedoka, što nije učinio, čime je povređena odredba člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP.

Pored ovoga, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP.

Kako povreda odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić