Istom presudom na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljene LJ.Đ. oduzeto je 3.025,62 grama opojne droge ... raspoređene u tri plastične kese oblepljene providnom folijom, pet plastičnih kesa sa ukupno 3,96 grama opojne droge ... u smeši sa lidokainom, kreatinom, fenacitinom i laktozom, šest plastičnih kesa oblepljenih braon lepljivom trakom i umotanih u providnu foliju u kojima se nalazilo ukupno 263,24 grama opojne droge ..., dok je na osnovu člana 87 KZ prema okrivljenoj LJ.Đ. izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta 349,88 grama kreatina i jedna elektronska vagica za precizno merenje marke KL-128. Određeno je da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Istom presudom, stavom II izreke, okrivljeni Z.M., LJ.Đ. i V.Đ. su, na osnovu člana 355. stav 1. tačka 2. ZKP-a, oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6603/13 od 11.02.2014. godine, usvajanjem žalbi, branioca okrivljenog Z.M. i branioca okrivljenog V.Đ., preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 235/11 od 22.10.2012. godine, u pogledu odluke o kazni, u odnosu na okrivljenog Z.M. i okrivljenog V.Đ., tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Z.M. za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim-neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 07.02.2011. do 22.10.2012. godine, te je okrivljenog V.Đ. za izvršeno krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim-produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru počev od 21.01.2011. do 22.10.2012. godine, dok su žalbe branioca okrivljenog Z.M. i branioca okrivljenog V.Đ. u preostalom delu, kao i žalbe branioca okrivljene LJ.Đ. i Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijene kao neosnovane i potvrđena u nepreinačenom delu presuda Višeg suda u Beogradu K 235/11 od 22.10.2012. godine.

Branilac okrivljenog Z.M., advokat A.Z. na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a podneo je, protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe iz člana 438. stav 2. tačka 1. u vezi člana 485. stav 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da na osnovu člana 492. ZKP-a ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred novim većem ili da preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog Z.M. osloboditi od optužbe, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izdržavanje kazne zatvora odloži do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Branilac okrivljenog V.Đ., advokat I.T., na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a podneo je protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. tačka 2. u vezi člana 485. stav 1. ZKP-a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da ukine pobijane presude i donese odluku kojom se ovaj okrivljeni oslobađa od optužbe, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izdržavanje kazne zatvora odloži do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene LJ.Đ., advokat N.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. (člana 368. stav 1. tačka 11. starog ZKP-a) i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da ukine u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, te da predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili Apelacionom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u podnetom zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br.72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M. je neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M., advokata A.Z., se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, navodima da su iste presude zasnovane na nedozvoljeno pribavljenom dokazu, koji je bio ključni dokaz za pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i donošenje osuđujuće presude u odnosu na ovog okrivljenog. Naime, odbrana je na stanovištu da je sud u nedostatku relevantnih dokaza potpuno nezakonito uveo u dokaze jedini materijalni dokaz „otisak prsta“. Da nije bilo „imaginarnog otiska prsta“ ne bi bilo ni osuđujuće presude jer je, prema stavu odbrane, krivično delo učinjeno od strane policije i tužilaštva. Uzimanje delimičnog otiska prsta izvršeno je u suprotnosti sa odredbom člana 238. stav 3. ZKP-a, jer je otisak pribavljen na osnovu usmenog odobrenja javnog tužioca iako je (s obzirom da je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina) odobrenje morao dati istražni sudija. Sud je morao, u smislu člana 84. ZKP-a, izdvojiti iz spisa navedeni nezakonito pribavljeni dokaz.

Vrhovni kasacioni sud ove navode odbrane okrivljenog Z.M., u podnetom zahtevu, ocenjuje kao neosnovane. S obzirom na to da je odbrana okrivljenog Z.M. istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, uz identično obrazloženje, već isticala u postupku po redovnom pravnom leku, te da je žalbeni sud dao detaljne i iscrpne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, to, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a Vrhovni kasacioni sud upućuje na razloge date na strani pet drugostepene presude.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih V.Đ. i LJ.Đ. su nedozvoljeni.

Zahtevima branilaca ovih okrivljenih pravnosnažne presude se pobijaju zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 11, člana 438. stav 2. tačka 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti iako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stav 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.

U predmetnim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih V.Đ. i LJ.Đ. nije ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti, već se daju detaljni razlozi za bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koje povrede ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a, te člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.