Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, nije primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.glasnik RS“ br.43/2023 od 26.05.2023. godine, a koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, već je na radnje odbrane i zastupanja, sud pogrešno primenio Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.glasnik RS“ 121/2012 i 99/2020, uzimajući kao relevantno za donošenjenje odluke o visini troškova, vreme preduzimanja radnji.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Beogradu K 62/13 od 27.12.2023. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 428/24 od 28.05.2024. godine, okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda (pogrešno citirajući odredbu člana 264. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Plazinić podneo je dana 27.11.2024. godine zahtev za isplatu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 7.470.000,00 dinara, koji je obračunat shodno Tarifi o naknadama i nagradama za rad advokata koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine.

Viši sud u Beogradu je prilikom donošenja prvostepene odluke o troškovima postupka, okrivljenom AA delimično priznao troškove nastale u toku krivičnog postupka (taksativno navedeni u obrazloženju rešenja), s tim što je, imajući u vidu da je tokom trajanja krivičnog postupka došlo do promene Advokatske tarife, našao da za procesne radnje, za koje su okrivljenom priznati troškovi, a koje su preduzete pre stupanja na snagu Advokatske tarife, koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, treba primeniti prethodno važeću Advokatsku tarifu, obrazlažući ovakvo postupanje opasnošću od neosnovanog obogaćenja okrivljenog, sa pozivanjem na član 10. Advokatske tarife, prema kojoj se nagrada i naknada troškova mogu plaćati unapred ili nakon izvršenje radnje i nastalih troškova. Takav stav, zauzeo je i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjima, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata stupila je na snagu 03.06.2023. godine, a odredbom člana 11. Tarife propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

To dalje znači da odluka o troškovima krivičnog postupka, u smislu člana 11. važeće Advokatske tarife, podrazumeva odluku kojom se odlučuje o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka, a ne odluku kojom se posebnim rešenjem odlučuje samo o visini tih troškova.

Krivično odeljenje Vrhovnog suda je donelo zaključak od 26.12.2023. godine u pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife i u tački 2. ovog zaključka je navedeno da bi načelo pravne sigurnosti proisteklo iz ustaljene sudske prakse opravdavalo da se prilikom donošenja odluke o troškovima postupka nakon 03.06.2023. godine važeća Advokatska tarifa primenjuje u pogledu obračuna visine nagrade za rad advokata na osnovu izmenjene vrednosti jednog poena, bez obzira na to da li su radnje zastupanja i odbrane od strane advokata preduzete pre ili nakon tog datuma (ukoliko ranije nije doneta odluka o troškovima krivičnog postupka), dok je u tački 3. istog zaključka navedeno da se Advokatska tarifa zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškove nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Kako je krivični postupak protiv okrivljenog AA pravnosnažno okončan dana 28.05.2024. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 428/24, te imajući u vidu citiranu tačku 2. usvojenog zaključka, po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova iznet u pobijanim rešenjima, odnosno tumačenje odredbe člana 11. važeće Advokatske tarife - da okrivljenom na ime angažovanja branioca za procesne radnje, preduzete u vreme važenja ranije Advokatske tarife, a za koje su mu priznati troškovi, pripadaju troškovi krivičnog postupka po toj Advokatskoj tarifi. Ovo stoga što se ne radi o procesnim radnjama koje nisu bile tarifirane po ranijoj Advokatskoj tarifi ili o radnjama za koje je važećom Tarifom predviđen drugačiji način obračuna naknade troškova. Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slulaju za radnje za koje je okrivljenom priznao troškove krivičnog postupka, sud bio dužan da primeni važeću Advokatsku tarifu, saglasno članu 11. iste, a prilikom odlučivanja nije bio ovlašćen da, pozivajući se na odredbu člana 10. Advokatske tarife, ulazi u odnos između branioca i okrivljenog u pogledu trenutka plaćanja pojedine procesne radnje, s obzirom da taj momenat nije relevantan za primenu niti tumačenje člana 11. Advokatske tarife.

Navodi zahteva, kojima branilac ne ukazuje na povredu nekog prava prilikom primene odredaba o troškovima postupka, već polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, vezano za to koje preduzete radnje branioca su bile neophodne i koliki broj poseta okrivljenom u pritvoru je bio nužan radi pripremanja adekvatne odbrane (član 440. ZKP) i osporava razloge pobijanih rešenja (član 438. stav 2. tačka 2) ZKP), od strane Vrhovnog suda, nisu razmatrani, jer ne predstavljaju dozvoljene razloge u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvojio kao osnovan i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kako bi se u smislu razloga iznetih u ovoj presudi otklonila učinjena povreda zakona i donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković