U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ br. 356/20 od 03.08.2020. godine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Kragujevcu Kv.63/20 od 06.03.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2 – 194/20 od 07.04.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ. br. 356/20 od 03.08.2020. godine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Kragujevcu Kv.63/20 od 06.03.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2 – 194/20 od 07.04.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kv.63/20 od 06.03.2020. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog AA da se utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Kragujevcu K-35/13 od 04.05.2018. godine, koja je postala pravnosnažna dana 26.10.2018. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2 – 194/20 od 07.04.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Kv 63/20 od 06.03.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.356/20 od 03.08.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 107. stav 6. KZ u vezi stava 2. KZ u vezi člana 105. stav 1. tačka 5) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine ili ista preinači i utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora,te da se ista ne može izvršiti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog – advokatu Darku Komneniću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Kragujevcu K-8/10 od 27.05.2011. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3343/11 od 22.12.2011. godine, povodom žalbe javnog tužioca i branioca okrivljenog, a po službenoj dužnosti Apelacioni sud je preinačio napred navedenu presudu, samo u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti, dok je žalbe javnog tužioca i branioca odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Nakon toga, protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti 10.12.2012. godine, koji zahtev je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz br. 113/12 od 17.01.2013. godine usvojen, navedene presude ukinute i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz br. 113/12 od 17.01.2013. godine, u ponovnom postupku, okrivljeni AA je presudom Višeg suda u Kragujevcu K br. 35/13 od 04.05.2018. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 919/18 od 26.10.2018. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su nižestepeni sudovi odbijanjem zahteva da se utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora na koju je okrivljeni AA osuđen presudom Višeg suda u Kragujevcu K 35/13 od 04.05.2018. godine, pravnosnažna dana 26.10.2018. godine, povredili Krivični zakonik – odredbe člana 107. stav 6. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 105. stav 1. tačka 5. KZ.

Prema odredbi člana 107. stav 2. KZ, ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izrečena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti određuje se prema novoj kazni, ali se tok zastarelosti računa od ranije pravnosnažne presude.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 107. stav 2. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova kada su odbili kao neosnovan zahtev okrivljenog AA da se utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Kragujevcu K-35/13 od 04.05.2018. godine, pravnosnažna dana 26.10.2018. godine.

Naime, odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz br. 113/12 od 17.01.2013. godine, odnosno odlukom suda po vanrednom pravnom leku izrečena kazna, po ranije izrečenoj presudi nije smanjena (član 107. stav 2. KZ), već su nižestepene presude ukinute i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, u novom krivičnom postupku, koji je počeo iznova. U ponovnom postupku, Viši sud u Kragujevcu doneo je odluku K 35/13 od 04.05.2018. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, koja je postala pravnosnažna dana 26.10.2018. godine (presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 919/18 od 26.10.2018. godine). Shodno iznetom, kazna zatvora, čije se utvrđivanje nastupanja apsolutne zastarelosti traži u konkretnom slučaju, nema kontinuitet sa ranijom pravnosnažnom presudom, niti je kazna okrivljenom AA izrečena preinačenjem presude po vanrednom pravnom leku, već u novom postupku od strane nižestepenih sudova. U tom slučaju, rok zastarelosti izvršenja nove kazne zatvora, koja po bilo kom osnovu nema kontinuitet sa ranije izrečenom kaznom zatvora, koja je ukidanjem ranije presude stavljena van pravnog saobraćaja, počinje da teče od dana pravnosnažnosti nove presude, kojom je izrečena nova kazna zatvora, odnosno od dana pravnosnažnosti presude Višeg suda u Kragujevcu K – 35/13 od 04.05.2018. godine - pravnosnažna dana 26.10.2018. godine.

Republički javni tužilac se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva na odredbu člana 107. stav 2. KZ i ukazuje da se pravilnim tumačenjem ove odredba zakona, ista treba primeniti na sve vanredne pravne lekove, a ne samo na ponavljanje krivičnog postupka, kako to nižestepeni sudovi pogrešno navode.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, stoje napred navedeni navodi Republičkog javnog tužioca, da se odredba člana 107. stav 2. KZ, treba primeniti na sve vanredne pravne lekove, a ne samo na ponavljanje krivičnog postupka, međutim, ovakvim tumačenjem ne sme se izgubiti iz vida nastavak navedene zakonske formulacije, koja postavlja poseban uslov u pogledu odluke po vanrednom pravnom leku, da je tom odlukom “izrečena kazna smanjena“, a ne ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, što podrazumeva postojanje kontinuiteta sa ranijom kaznom. U konkretnoj pravnoj situaciji ne postoji kontinuitet, jer ne postoji odluka suda po vanrednom pravnom leku kojom je izrečena kazna smanjena, obzirom da je Vrhovni kasacioni sud u predmetu Kzz br. 113/12 od 17.01.2013. godine usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 107. stav 6. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 105. stav 1. tačka 5. KZ, jer u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora izrečena okrivljenom AA presudom Višeg suda u Kragujevcu K – 35/13 od 04.05.2018. godine, koja je postala pravnosnažna dana 26.10.2018. godine. Apsolutna zastarelost izvršenja navedene kazne zatvora, nastupa protekom roka od 6. godina od dana pravnosnažnosti presude kojom je kazna izrečena (26.10.2018. godine), u skladu sa odredbama člana 107. stav 6. u vezi stava 1. u vezi člana 105. stav 1. tačka 5) KZ, odnosno protekom dana 26.10.2024. godine.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ br. 356/20 od 03.08.2020. godine, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s r.                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić